Српска православна црква и њени верници данас славе свету великомученицу Ефимију. Света великомученица Ефимија рођена је, васпитавана и овенчана мучеништвом у Халкидону, граду Витиније, који лежи на заливу Црног Мора, према Цариграду, с друге стране мореуза Босфор.
Пострадала је током царовања Диоклецијана, а на тај дан се празнује њен спомен. Оно по чему је битна светитељка је чудотворно дејство њених чесних моштију, које се посебно приказало као такво за време четвртог васељенског сабора у Халкидону. Тај сабор је сазван у време цара Маркијана и Пулхерије 451. године после смрти цара Теодосија Млађег. Повод за сазив овога Сабора дала је Диоскорова јерес, патријарха александријског и Евтихија, архимандрита цариградског, који су распростирали лажно учење да у Христу Господу нису биле две природе, божанска и човечанска, него само једна, божанска.
Два вероисповедања су била написана и постављена на прси великомученице, ковчег затворен и запечаћен царским печатом, а постављена је и војничка стража. Затим су сви провели три дана у посту и молитви. Четвртог дана, кад су отворили ковчег видели су православно вероисповедање у десној руци светитељке, а јеретичко под њеним ногама. Тако је Божја сила решила спор у корист Православља. Повод да се одаберу њене мошти за помоћ на сабору било је то што су се у прошлости показивале као чудотворне.
Људи када су то видели, уз велику захвалност Богу и светој мученици, мазали би се том крвљу ради благослова и исцељења од болести. Осим што је исцељивала, та крв је била и веома миомирисна. Дешавало се да се крв излива из моштију и у данима када није њен помен, посебно кад би архијереј те цркве водио богоугодан живот.
Осим тога, Ефимија се јављала верницима који су јој се са вером молили, као и онима који су лежали у болести, или би јој се у разним невољама обраћали за помоћ. Са свих страна, нарочито из Цариграда, долазио јој је народ на поклоњење.
Верује се да је Ефимија заштитница жена, те да свака жена треба да оде у цркву да јој се помоли за здравље породице.
Извор: Новости