За многе, дечачки снови остану нереализовани. Али, један инжењер мехатронике из Пожеге их живи. Због тога је село Готиница јединствено и по производњи мини робота и ЦНЦ машина.
Док га греје пећ на дрва, Дејан Николић конструише мини роботе и ЦНЦ машине. Прву је каже, направио за себе као дечак, а сада годишње у Гостиници код Ужица направи двадесетак за купце у земљи и иностранству. Због тог дечачког сна определио се за мехатронику, за коју се школовао у Чачку.
„Основне студије сам завршио у року, са неким просеком близу девет. Мастер 9,7. Мада то све у свему и није толико битна ствак колико је битно шта човек жели и у чему се проналази. Упорност, ништа више и човек треба да буде задовољан малим стварима, не треба претеривати. Могао сам ово да радим и у Београду, Новом Саду и у Суботици, Сомбору, није битно. Где год, радио бих исто, зарађивао исто, трошкови би били већи живота“, прича Дејан.
„А ето Дејан је одабрао то да остане овде, да не иде на посао. Да овде оснује то што је одувек желео“, додала је професорка мехатронике Жељана Николић.
„Овде уживам у природном окружењу, опуштен сам. Мирно радим, ту сам са децом, проводимо време у природи, здраво живимо“, искрен је Дејан.
И супруга је инжењерка мехатронике и професорка у средњој школи.
Након посла помаже супругу, а додатно их инспиришу Анђелија и Раде.
Иако су та занимања тражена у свету, никада нису размишљали да иду ван Србије.
„Нажалост имам прилике да знам како је живети у иностранству. То ми је, рођена тетка ми је у Бечу. Све је то лепо, лепо се зарађује. Међутим, немаш комшију, немаш пријатеља, немаш поподневни одмор са неким, не виђаш никога, ту си само са својом породицом“, рекао је Дејан.
„И једноставно не видимо потребу да би нам негде на другом месту било боље“, каже професорка Николић.
Дејанове машине стварају разна уметничка дела од метала и дрвета. А каже да њега покрећу љубав према породици и крај у којем живи и ствара.
Фото: Снимак екрана РТС
