Иако се зараде у Србији најчешће исплаћују преко текућих рачуна, поједини послодавци и даље запосленима дају новац у готовини. Такав начин исплате сам по себи није незаконит, али проблем настаје када се готовина користи за избегавање плаћања пореза и доприноса.
Посебно је спорна пракса према којој послодавац раднику званично исплаћује минималну зараду на рачун, док му разлику до стварно договорене плате даје „на руке“. На тај начин послодавац смањује своје трошкове, али запослени дугорочно остаје ускраћен за део права која му припадају, укључујући и будућу пензију.
Плата „на руке“ није забрањена
Пореска саветница Звездана Писаревић каже да исплата зараде у готовом новцу није забрањена, али то не значи да послодавац може да бира које ће законске обавезе да испуни.
Без обзира на то да ли новац запосленом уплаћује на рачун или му га предаје у готовини, дужан је да обрачуна и плати припадајуће порезе и доприносе. Уколико део зараде исплаћује мимо званичних евиденција, како би избегао ове обавезе, таква пракса представља кршење закона.
Управо је таква пракса, у којој се званично приказује једна зарада, а запосленом се исплаћује већи износ, један од највећих проблема. Радник формално прима минималну плату, док остатак договорене зараде добија без одговарајућег евидентирања. На први поглед, запослени може да има утисак да је на добитку јер сваког месеца добија више новца него што је приказано у званичном обрачуну. Међутим, последице оваквог договора могу да буду много озбиљније него што се чини.
Краткорочна корист, али дугорочна штета за запосленог
Пореска саветница Звездана Писаревић упозорава да исплата дела зараде „на руке“, уз званично приказивање минималне плате, представља озбиљно кршење закона и може да остави дугорочне последице по запосленог.
„То је апсолутно кршење закона и, у крајњој линији, довођење запосленог у ситуацију да једног дана када оде у пензију има минимално примање, јер је цео живот примао минималну зараду“, објашњава Писаревић.
Ако се у документацији води да радник прима минималну зараду, а разлику до стварно договореног износа добија у готовини, доприноси се не обрачунавају на целокупну зараду коју је заиста остварио. Последично, запослени може да остане без дела права која би имао да је целокупна плата уредно пријављена.
Највидљивија последица јавља се приликом одласка у пензију. Ако је радник током радног века званично примао минималну зараду, чињеница да је у стварности добијао додатни новац неће аутоматски значити да ће му и пензија бити обрачуната на основу тог већег износа. Непријављени део зараде не улази у основицу на исти начин као уредно евидентирана и осигурана зарада.
Међутим, последице се не завршавају пензионисањем. Непријављивање целокупне зараде може да утиче и на остваривање других права која зависе од евидентираних примања и основица осигурања. Због тога оно што запосленом данас делује као прихватљив компромис може касније да се претвори у озбиљан финансијски губитак.
Иако су последице потенцијално велике, запослени често не реагују на овакву праксу. Разлог је, између осталог, у томе што посматрају непосредну финансијску корист и настоје да сачувају посао.
„Други проблем је што у таквим случајевима радници неће да реагују јер посматрају краткорочно – боље и овако да добијем новац него да ми послодавац ускрати ту разлику, јер би на ту суму нормално морао да плаћа веће доприносе у буџет“, указује Писаревић.
У таквим околностима, готовина може да делује као погодност за обе стране. Радник сваког месеца добија додатни новац, а послодавац избегава трошкове који би настали када би целокупну зараду пријавио и на њу платио одговарајуће порезе и доприносе.
Ипак, такав однос није равноправан. Послодавац остварује непосредну и мерљиву уштеду, док запослени преузима ризик да му део примања неће бити признат у систему социјалног осигурања. Осим тога, радник може да се суочи са потешкоћама када треба да докаже колику је зараду заиста остваривао, нарочито ако нема документацију која потврђује исплату додатног новца.
Зашто је платни листић неопходан?
Сама чињеница да запослени прима плату у готовини не значи да је аутоматски прекршен закон. Кључно питање је да ли је зарада правилно обрачуната, евидентирана и да ли су испуњене обавезе у вези са порезима и доприносима.
Послодавац је дужан да запосленом достави обрачун зараде, односно накнаде зараде, без обзира на начин исплате. Тај документ има важну улогу јер показује колика је зарада обрачуната и који су износи наведени у вези са порезима и доприносима.
Звездана Писаревић зато саветује запосленима да буду опрезни и провере да ли послодавац уредно испуњава обавезе које се односе на њихова примања.
„Запослени не могу да одбију да приме зараду у готовом новцу. Међутим, морају да буду опрезни, односно да провере да ли је послодавац испоштовао плаћање социјалног осигурања, а најчвршћи доказ за то јесте платни листић“, наводи пореска саветница.
Платни листић је важан јер запосленом омогућава да има документован доказ о обрачунатој заради и њеној висини. Уколико послодавац не испуњава обавезе у вези са доприносима, документација може да буде значајна за заштиту права запосленог, укључујући и покретање одговарајућих поступака ради остваривања тих права.
Ипак, важно је разликовати званично обрачунату зараду од додатног новца који се исплаћује без одговарајуће евиденције. Ако се на платном листићу налази само минимална зарада, а запослени додатно добија 20.000 динара у готовини, сам платни листић неће потврдити да је и тај додатни износ пријављен. Зато запослени треба да обрате пажњу на то да ли документација одговара укупном износу који им је уговорен и исплаћен.
За запосленог, међутим, последице су другачије. У истом примеру наводи се да му се ускраћује 6.800 динара, односно укупно 164.336 динара. Ове износе треба посматрати у оквиру конкретног обрачуна, јер тачан износ разлике зависи од начина обрачунавања зараде, пореза и доприноса, као и од периода на који се рачуница односи.
Пример показује да се уштеда послодавца и губитак запосленог не огледају само у новцу који се непосредно исплаћује сваког месеца. Непријављивањем дела зараде смањују се и основице на које се обрачунавају доприноси, што може да има дугорочан утицај на права запосленог.
Управо због тога исплата „на руке“ није проблем сама по себи. Проблем настаје када готовина постане начин да се прикрије стварна висина зараде и избегне плаћање законских обавеза.
За запосленог је зато најважније да не посматра само колико новца добија на крају месеца, већ и да ли је његова зарада правилно пријављена. Оно што данас изгледа као додатна погодност може сутра да значи мању пензију и отежано остваривање права из радног односа и социјалног осигурања. За послодавца, с друге стране, краткорочна уштеда може да значи и одговорност због неиспуњавања законских обавеза.
Извор: Мондо