Они који још увек користе фиксне телефоне ускоро ће морати да одлуче да ли желе да коначно прекину ту везу.
Одлазак фиксног телефона у историју услед технолошког бума тренутно коче носталгичари и навика грађана да имају ту могућност, па ће ова врста услуге нестајати.
Прошле недеље, АТ&Т је поднео захтев за изузеће које би му омогуц́ило да престане да сервисира традиционалне фиксне телефоне у Калифорнији. АТ&Т и Веризон су раније изјавили да желе да буду у потпуности оперативни на новијој инфраструктури у наредних неколико година.
То је део свеобухватног потеза провајдера телефонских услуга да замене старије телефонске системске линије засноване на бакарној жици, познате и као ПОТС, бржом и напреднијом технологијом која не ради са фиксним телефонима.
Или ће одустати или ће више плаћати
Провајдери широм света се померају ка понуди оптичких кабала и приступа интернету и повлаче старију опрему, укључујући и саме бакарне жице. Процес је такође у току у Француској и Великој Британији.
Потрошачи ће морати да одлуче да ли ће одустати од својих фиксних телефона или ће се потенцијално суочити са већим трошковима због сложених, скупих решења телефонских компанија. Алтернативе можда нису ни тако поуздане као старомодне фиксне телефоне, а процес замене старе опреме за нову могао би бити огроман подухват.
Као део промене, амерички провајдери услуга су дужни да понуде корисницима алтернативу фиксним телефонима и да користе уређаје за претварање аналогних сигнала у дигиталне, било преко оптичких каблова или бежичне технологије, као што је ЛТЕ/5Г.
У Сједињеним Државама, померање са бакарних фиксних телефона ће највероватније утицати на људе старије од 65 година и власнике малих предузец́а.
Ово ће утицати и на болнице, клинике и лекарске ординације. Конверзије, које ће коштати купце између 200 и 400 долара, такође ће морати десити са било којим аналогним алармима и кутијама за хитне позиве унутар лифтова.
Анализа једна показује да ће до 2030. остати само око 5% фиксних телефона. Али да би се сви они уклонили, „могло би трајати дуже – деценијама“.
Током година, Федерална комисија за комуникације је дозволила телефонским компанијама да наплаћују мање да би више људи прешло на системе Воице овер Интернет Протоцол (ВоИП), који подржавају интеграцију гласа са другим услугама заснованим на интернету.
Цена фиксног бежичног приступа обично износи око 69 долара месечно, док етернет кошта око 100 долара.
Од бакарних жица до гласа преко интернета
Постоји неколико великих изазова са потпуним укидањем фиксних телефона и пратеће опреме, каже Вилл МцКеон-Вхите, виши аналитичар у Форрестер Ресеарцх-у.
На пример, не знају све зграде са фиксним системима где се налази њихова опрема — неке су зацементиране на зидове фабрике или се чувају у тешко доступним просторијама. Пошто ће радници телефонских услуга морати да буду распоређени током процеса уклањања, ово би могло да продужи време завршетка.
„Фиксни телефони се полако уклањају и замењују, али то је спектар и тешко је израчунати запремину уређаја од бакарне жице због тога колико различитих облика они имају и чињенице да се чини да организације откривају десетине ових уређаја током операција замене“, МцКеон – рече Вајт.
Поред тога, понекад бакарне жице могу бити поузданије од ВоИП услуга јер системи засновани на бакру и даље могу да раде чак и када је струја нестала, за разлику од система заснованих на Интернету. Рурална подручја такође често немају поуздане интернетске услуге велике брзине.
Како је у Србији
Прво историјско „хало“ у Београду рекао је Панта Михајловић, саветник Николе Тесле, 14. марта 1883. године и од тог дана фиксни телефон постепено је освајао престоницу, али и целу Србију. Данас се чини као да се тај круг затвара, док нове технологије преузимају терен.
Према подацима РАТЕЛ-а, број корисника фиксне телефоније последњих година у благом је паду, али је зато саобраћај у фиксној мрежи три пута мањи него пре 10 година, што указује да грађани далеко мање користе фиксни телефон, само и даље од њега не одустају.
Статистика РАТЕЛ-а каже да је 2006. године било 2,72 милиона корисника фиксне телефоније, да се тај број повећавао све до 2010. када их је било највише, 3,11 милиона корисника, а од тада креће пад.
Извор: Блиц.рс
