Деда Срећко Ковачевић из златиборског села Доброселица преминуо је у 99. години живота, а важио је за најстаријег човека у селу и у околини.
За собом је, кажу његови потомци, оставио век испуњен једноставношћу, радом и вером.
Деда Срећко је цео свој живот провео у родном селу. Рођен је у време када су се људи ослањали на земљу и рад, сведочио је бројним историјским дешавањима, али је увек остајао веран свом крају. Био је последњи горштак старе школе, тих, сталожен, али и неуморан када је требало помоћи селу или цркви, причају нам мештани Доброселице.
ДУГОГОДИШЊИ ЗВОНАР ДОБРОСЕЛИЧКЕ ЦРКВЕ
Овај златиборски горштак дуго година је био звонар доброселичке цркве посвећене Светом Илији, па је звоник ове светиње годинама био под његовом бригом. До своје 97. године је долазио цркви, после га је већ почела да издаје снага.
Сахрањен је на сеоском гробљу у Доброселици, окружен најближима и многобројним пријатељима и комшијама, који су дошли да му одају последњу почаст.
Мештани кажу да је деда Срећко био „жива књига“, знао је сваку породичну лозу, обичаје, сеоске и шеретске приче, предања овог краја…
Успомене на овог старину, кажу, живеће у причама многих, али и црквеном звону, које ће, сада под руком неког млађег, и даље одзвањати Доброселицом.
Аутор: Боривоје Илић
Фото: Приватна архива