Једнонедељни одмор у Србији претворио се у животну причу коју није могла ни да замисли. Кад данас погледа уназад, све јој делује као низ неочекиваних догађаја који су је довели управо тамо где треба да буде…
Дајан Мартин је оставила успешну каријеру у Великој Британији, заљубила се у Србина, постала мајка дечака рођеног у Србији и започела ново поглавље живота у Бечеју, где данас кроз храну спаја британску традицију и српску гостољубивост.
На позив пријатеља, Дајан из Сарија, округа надомак Лондона, пакује кофере за одмор од свега неколико дана. А онда се догоди нешто што промени све. Данас, уместо живота који је годинама градила у Великој Британији, има породицу, сина Милана, нови дом и посао који јој омогућава да дели оно што највише воли – добру храну, топлину и део своје културе.
Пре доласка у Србију, Дајан је имала успешну каријеру у здравству. Дуги низ година радила је као консултант и заменик руководиоца у приватној здравственој компанији, а бавила се и издавањем некретнина.
Током прве посете нашој земљи, отишла је на кратак излет на Златибор. Тамо је угледала белорепана, птицу која је оставила снажан утисак на њу. Љубав према природи и дивљим животињама пратила ју је годинама, али је тог дана осетила нешто посебно.
– Пре доласка, замишљала сам Србију као земљу шума. Оно што сам затекла било је много више од онога што сам очекивала. Док сам боравила на Златибору, преплавиле су ме снажне емоције. Било је нечег у том месту што ме је дубоко дирнуло и готово инстинктивно сам знала да желим да Србија постане део мог живота – присећа се Дајан.
Одмор је продужила за неколико недеља, али је на крају ипак морала да се врати у Уједињено Краљевство. Иако се поново нашла у свом уобичајеном окружењу, мисли су јој се непрестано враћале Србији.
Толико јој се допало да је одлучила да се трајно пресели код нас
Знала је да ће поново доћи. После неколико путовања у Србију, донела је одлуку која је многима можда деловала неочекивано – да се трајно пресели.
– Била је то прилично необична одлука. Имала сам успешну каријеру, била сам срећна, а планови и циљеви за будућност су ми већ били јасно зацртани. Није било лако све то оставити за собом, али дубоко у себи осећала сам да доносим исправну одлуку – каже она за Дневник.
Испоставило се да је тај осећај није преварио.
Живот јој је у међувремену донео још један разлог да Србију више никада не посматра само као место које је посетила. Заљубила се у Србина, а њихова љубав крунисана је породицом и рођењем сина Милана, који данас има скоро три године.
Посебно поглавље њихове приче било је и њено искуство трудноће. Из предострожности је током трудноће била под лекарским надзором у Великој Британији, а у једном тренутку речено јој је да ће можда морати тамо и да се породи. То би значило да би од Србије била одвојена најмање годину дана.
За жену која је већ знала где жели да гради свој живот, таква могућност била је тешка. На крају је одлучила да се врати у Србију и породи овде.
– Било је то дивно искуство и остајем неизмерно захвална лекарима и особљу болнице у Сенти на бризи коју су ми пружили…
Када данас погледа уназад, све јој делује као низ неочекиваних догађаја који су је довели управо тамо где треба да буде.
– Када се осврнем, оно што је почело као једнонедељни одмор претворило се у потпуно другачији живот – живот који никада нисам могла да испланирам, али на којем сам веома захвална – додаје.
Иако већ годинама живи у Бечеју, Дајан није заборавила ни оно што је понела из свог детињства и породице. Једна од најважнијих ствари које су је пратиле одувек била је љубав према кувању.
Велику улогу у томе имала је њена бака, Шпанкиња, која је чак четири деценије радила у врхунском ресторану. Управо поред ње Дајан је научила да храна није само нешто што се припрема да би се утолила глад. Она може да утеши, окупи људе, пробуди успомене и учини да се осећамо као код куће.
– Увек сам гајила страст према храни и кувању. Моја бака, која је Шпанкиња, била ми је један од највећих узора. Четрдесет година је радила у врхунском ресторану, а ја сам кувала поред ње још и пре него што сам проговорила – прича наша саговорница.
Храна коју је припремала њена бака оставила је неизбрисив траг у њеном животу.
– Њена храна је увек чинила да се осећам боље и здравије. Пружала је утеху, срећу и измамила би ми осмех на лице; знала сам да желим да створим тај исти осећај и за друге људе- објаснила је Дајан.
У почетку је кувала за породицу и пријатеље, не размишљајући да би њен хоби једног дана могао да постане посао. Међутим, људи су све чешће тражили да пробају њена јела, а позитивне реакције нису престајале.
Тако се родила идеја о кухињи у којој ће Срби имати прилику да открију укусе традиционалне британске кухиње, али и јела која носе њен лични печат.
– Нисам била сигурна да ли ће људи бити спремни да пробају нешто ново и другачије, али захтеви и позитивне реакције су непрестано стизали. Људи су тражили још, па смо на крају схватили да то једноставно морамо да урадимо- рекла је Дајан и нагласила да на њеном менију посебно место заузимају традиционална британска јела, међу којима су „фиш енд чипс“, односно риба са помфритом, и британска пита са пире кромпиром.
Ту су и специјалитети попут пилетине „Кијев“ са белим луком, као и „Јоркшир пудинга“, јела које Дајан описује као једно од најбританскијих које постоји.
Ипак, међу њеним омиљеним јелима нашла се и једна добро позната српска класика.
-Такође сам припремала и многа српска јела, а сарма ми је један од личних фаворита- открива Британка.
Њен јеловник се редовно мења, а посебно ужива у томе да гостима понуди нешто ново и неочекивано. Чланови њеног „клуба за ручак“ међу првима имају прилику да испробају нове креације.
За Дајан, међутим, добра храна почиње много пре него што се јело нађе на тањиру. Важни су јој порекло и квалитет намирница, због чега покреће и малу фарму живине и поврћа, са жељом да производи са фарме директно стижу у кухињу.
– Чврсто верујем да су квалитетне намирнице једнако важне као и сам кувар, ако не и важније. Суштина је у томе да знате одакле ваша храна долази и да будете у могућности да понудите најбољи могући квалитет – објашњава она.
Њен циљ није само да гостима понуди оброк, већ и да им приближи део свог порекла и културе. Истовремено, кроз српска јела која и сама воли, прихвата традицију земље у којој је одлучила да остане.
Међу специјалитетима које припрема постоји и једно јело које за њу има посебно емотивно значење. Реч је о њеној ауторској креацији „Солициоус Цхицкен“, „солишс“ пилетини коју је првобитно осмислила за своју породицу и коју најчешће припрема у посебним приликама.
То јело је подсећа на време када је први пут почела да размишља о томе да своју љубав према кувању претвори у професију.
Чак је купила и камионет за продају хране, са намером да покрене сопствени посао. Ипак, тадашња каријера није јој оставила довољно простора да тај план оствари онако како је желела. Данас је управо то јело део њеног живота у Србији, а стара идеја добила је нову прилику.
Пресељење у другу земљу није лако. Иза себе је оставила познато окружење, дугогодишњу каријеру и живот који је годинама градила. Али оно што је добила у Србији превазишло је њена очекивања.
„Србија ми је пружила много више него што сам икада очекивала“
Поред љубави и породице, ту су људи који су је прихватили, подржали њену идеју и омогућили јој да свој посао развија корак по корак.
– У Србији сам упознала неке од најдивнијих људи, а неки од њих живе управо овде, у Бечеју. И даље сваког дана научим нешто ново, а у Србији још увек има толико тога што желим да истражим. Ипак, оно што је највише променило мој живот овде јесу подршка, љубав и искрена брига коју сам добила од пријатеља и муштерија – каже Дајан и додаје:
– За мене, осећај припадности није везан за неки један, одређени тренутак. То је нешто што је расло с временом, кроз пријатељства која сам стекла, љубазност коју су ми људи указали, као и кроз муштерије које настављају да подржавају оно што радимо.
А када је питате шта би препоручила некоме ко први пут долази у њену кухињу, одговара са осмехом да би најрадије волела да проба баш све. Ипак, издваја рибу са помфритом, своју препознатљиву пилетину „Солициоус Цхицкен“ и „Кијев“ са белим луком.
Највише је радује када су људи радознали и спремни да пробају нешто што до тада нису имали прилику да упознају. Јер, како каже, никада се не зна које би јело могло да постане нечије ново омиљено.
Данас, када говори о земљи у којој је одлучила да остане, у њеним речима нема жаљења за животом који је оставила иза себе. Напротив, осећа се захвалност за све што је добила.
-Србија ми је пружила много више него што сам икада очекивала. Донела ми је породицу, нови дом, дивна пријатељства и прилику да радим оно што заиста волим. На томе сам неизмерно захвална и радујем се што ћу имати прилику да откријем још много тога у овој прелепој земљи- навела је.
За Дајан је једнонедељни одмор постао много више од успомене. Постао је живот. А Србија, земља у коју је дошла као гошћа, постала је место које данас са љубављу назива својим домом.
Извор: Еспресо