Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је данас да је до сада издато 200.000 потврда о упису у јавну евиденцију у оквиру Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима и да је циљ да до краја године буде издато између 800.000 и милион потврда.
Говорећи на панелу „Улога дијаспоре у јачању инфраструктурних капацитета и развоја Републике Србије“ на Четвртом видовданском сабору „Јединство и снага – Србија“ у Дому Војске Србије, Софронијевић је истакла да су то углавном породични стамбени објекти до 400 квадрата.
– Грађани имају поверење у своју државу и о томе говори 2,5 милиона поднетих пријава по овом закону и 200.000 потврда које је Агенција за просторно планирање и урбанизам до сада већ издала. Али ми идемо даље и план је да до краја ове године, дакле за неких шест месеци од данашњег дана, буде решено између 800.000 и милион поднетих пријава – рекла је Софронијевић.
Она је истакла да је за државу веома важно да има уређену имовинско-правну евиденцију на својој територији.
– Ви данас у Републици Србији прецизно и поуздано знате ко је власник сваког аутомобила, а не знате ко је власник куће, економског објекта или штале. Дакле, додатно радимо на уређењу имовинско-правних, односно својинских односа на целој територији Републике Србије – истакла је Софронијевић.
Додала је да у тих 2,5 милиона објеката не спадају објекти јавне намене који су у јавној својини, од општине до Републике, као ни верски објекти.
– Посебна радна група постоји са Српском православном црквом, организована да и наше верске објекте вратимо у оквире закона. Основна порука, поред тога да свима омогућимо да квалитетније живе, јесте да имају већу правну сигурност и могућност да располажу својом имовином – нагласила је министарка.
Додала је да је тим законом, поред правне сигурности, власницима дата и могућност да се легално прикључе на струју, воду и канализацију, односно на све оно што до доношења тог закона нису могли, као и да узму хипотеку на уписану непокретност, легално дограде свој објекат, продају га или оставе у наследство својој деци и унуцима.
Софронијевић је рекла да је њено министарство више препознато по великим инфраструктурним пројектима, нарочито откако је председник Александар Вучић представио програм развоја Србије за период од 2025, односно 2026. до 2035. године и покренуо велики инвестициони циклус.
Истакла је да је Србија земља која је имала разна искушења, много више него неке друге земље – бомбардовање, инфлаторне и избегличке кризе – што је допринело томе да велики број објеката буде изграђен без грађевинских дозвола.
– Међутим, Србија је озбиљна држава и мора да планира развој и у тешким регионалним и глобалним околностима које тренутно постоје у свету. Србија планира унапред и управо је то циљ програма до 2035. године – истакла је Софронијевић.
Говорећи о изградњи инфраструктуре, навела је да је у бившој Југославији изграђено укупно 596 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, док је од 2012. године до данас изграђено 622 километра путева, ауто-путева и брзих саобраћајница.
– Тренутно се у Србији гради око 380 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а план је да до краја године у саобраћај буде пуштено око 130 километара нових ауто-путева и брзих саобраћајница – рекла је Софронијевић.
Додала је да је посебно важан завршетак два значајна коридора – Моравског и Дунавског.
– Моравски коридор повезао је ауто-пут Београд-Ниш и „Милош Велики“, али и све јединице локалне самоуправе које се налазе између та два велика и значајна коридора. Ту живи око пола милиона наших суграђана. За Видовдан, ако Бог да, отворићемо нова 24 километра на Моравском коридору и остаће нам још веома мало до краја године да завршимо цео пројекат – рекла је министарка.
Додала је да ће се након завршетка Моравског коридора, за који је рекла да ће бити најшири и најмодернији пут у Србији, градити и пут до Рашке и Новог Пазара, а затим и од Рашке до Јариња, због Срба у АП КиМ.
– Други велики коридор, чији се завршетак такође планира, јесте Дунавски коридор. Он иде од изласка са ауто-пута код Пожаревца до Голупца. До краја године завршићемо и велику деоницу од 27 километара, уз Божију помоћ до 28. јуна, односно Видовдана, а остаће нам још само девет километара у зони Голупца – навела је министарка.
Додала је да ће по завршетку Дунавског коридора одмах почети изградња његовог наставка према Брзој Паланци, преко Доњег Милановца, у дужини од око 90 километара, као и повезивање Кладова, Неготина и Брзе Паланке.
Нагласила је да су, када су у питању паневропски коридори, сви завршени.
Говорећи о железници, министарка је истакла да Србија једина у овом делу Европе има брзу пругу на којој возови саобраћају брзином од 200 километара на сат.
– Намерно не кажем Балкан, већ овај део Европе, јер граничимо са земљама чланицама Европске уније, попут Хрватске, Бугарске, Мађарске и Румуније. Та пруга је оперативна од октобра прошле године за путнички саобраћај, а очекујемо да и мађарска страна заврши свој део посла како бисмо од Београда до Будимпеште путовали за око три сата – рекла је Софронијевић.
Потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић, одговарајући на питање једног од учесника панела о субвенцијама за произвођаче и извознике меда, рекла је да је њено министарство ове године расписало посебан конкурс за произвођаче меда, као и посебан конкурс за прераду воћа и поврћа, односно за произвођаче џемова, пекмеза и других финалних производа од воћа.
Месаровић, која је на панелу била учесник, рекла је да су то урадили зато што је председник Александар Вучић, захваљујући свом односу са председником Сијем Ђинпингом, омогућио да пре две године ступи на снагу Споразум о слободној трговини са Народном Републиком Кином.
– То тржиште пружа огромне прилике за нашу привреду и за све компаније које су извозно оријентисане или то могу да постану. Мед је производ који је у потпуности либерализован, веома конкурентан и наишао је на велико интересовање кинеских потрошача, па се из дана у дан повећавају поруџбине – навела је Месаровић.
Нагласила је да Србија не може сама да покрије тако велико тржиште као што је кинеско и да би произвођачи требало да се удружују.
Наш мед је веома конкурентан када су у питању и квалитет и цена – рекла је Месаровић.
24седам