Беч, Париз и Рим, заједно са још девет земаља ЕУ, тврде да месо вештачки узгајано месо представља „претњу правим методама производње хране“
Европске земље за јаком пољопривредном и развијеном гастрономијом подигле су у ЕУ побуну против лабораторијски добијеног меса, за чију продају је у Израелу ових дана дата и права дозвола за „говедину“, након неколико за живинско месо у свету (Сингапур, САД…).
Лабораторијски узгајано месо „не представља одрживу алтернативу примарној производњи на фармама“ и поставља етичка, економска, социјална и јавноздравствена питања која „су кључна за будуће друштво“, наводи се у белешци која ће бити разматрана на следећем састанку министара пољопривреде ЕУ-а у уторак (23. јануара), јавља Еурактив.
„Ове праксе представљају претњу приступима заснованим на примарним фармама и правим методама производње хране које су у самом срцу европског модела пољопривреде“, наводи се у документу.
Иако је његов наслов „Улога ЦАП-а (Заједничке пољопривредне политике ЕУ) у очувању висококвалитетне и примарне производње хране на фармама“, њен основни циљ је „праксе производње хране засноване на ц́елијама (из лабораторија)“.
Аутори белешке су аустријска, француска и италијанска делегација, а подржавају је делегације из Чешке, Кипра, Грчке, Мађарске, Луксембурга, Литваније, Малте, Румуније и Словачке.
Међутим , не слажу се сви са оваквом иницијативом.
– Идентификовање меса узгојеног у лабораторији као претње изгледа веома преувеличано и преурањено. То је сектор који још не постоји, у овом тренутку се ради о иновацијама у лабораторији. Сузбијање овога сада само омета ону врсту иновације која је управо неопходна за одрживост – рекао је један дипломата за Еурактив.
Тренутно само у лабораторијама
Тренутно у Европи не постоји „ц́елијско месо“, а одобрење би могло доц́и тек након процене Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА), према одредбама такозване Уредбе о новој храни.
За сада, дванаест земаља не тражи промену правила, али позивају да се „узимају у обзир ова питања и исходи дискусија које ц́е се одржати са државама чланицама и европским цивилним друштвом пре доношења било каквих одлука о одобрењу тржишта“ .
Италија је до сада била најгласнији противник меса узгојеног у лабораторији, предлажуц́и и одобравајући националну забрану продаје производа целуларне пољопривреде (из лабораторија). Мера је тренутно под лупом ЕУ због могућег кршења правила јединственог тржишта.
Холандија, земља која има најразвијенију пољопривредну трговину у ЕУ али и релативно најмање територије на којој се одвија класична производња (меса) је предњачила у производњи лабораторијског/ћелијског меса, ослањајући се на истраживање професора Марка Поста са Универзитета у Мастрихту, који је 2013. представио јавности први хамбургер направљен у лабораторији.
ЕУ је 2021. одобрила два милиона евра холандском пројекту „Храна за месо“, који је развила фирма за исхрану животиња „Нутреко“ заједно са „Моса мит“, стартапом који је настао из експеримената професора Поста.
Извор: 24седам
