Да је могуће живети од пољопривреде и остати на селу, потврђује пример Љубисав Гојаковић, који је након школовања у Београду одлучио да се врати у родни крај и започне сопствену производњу. На више од 20 ари под пластеницима, Гојаковић данас производи расад парадајза, паприке, краставца, диње и тикви, које пласира на пијацама у Бродареву и Прибоју, али и широм пријепољског краја. У његовим пластеницима ових дана је пун интензитет производње.
„Овде тренутно имамо око 6.000 саксија краставаца, парадајза, лубеница, диња и тиквица. Ту су и контејнери који тек треба да се пикирају, па очекујемо да укупна производња достигне између 12 и 13 хиљада садница ове године“, каже Гојаковић.
Како објашњава, производња расада у великој мери зависи од временских услова, нарочито температуре.
„Све зависи од температуре, посебно од ноћи. Ако су ноћи хладне, а дани топли, биљка доживљава шок и спорије напредује. Када се температуре уједначе, тада биљка крене да буја. Сада су ноћи топлије и то се одмах види – биљке су кренуле у пун раст“, истиче он.
У производњи користи углавном хибриде, али не одустаје ни од традиционалних сорти.
„Највише радимо хибриде попут Аматиа и Оптиме, који су се показали најбољим за наше поднебље. Поред тога, гајимо и домаће сорте као што су воловско срце, медено срце и јабучар, али у мањим количинама, јер се на тржишту највише траже хибриди“, каже овај млади пољопривредник.
Осим повртарске производње, Гојаковић је ове године проширио газдинство и на друге културе.
„Посадио сам око 2.000 садница раног купуса, а планирамо и проширење производње за јесен. Имамо и кромпир – ове године сам набавио око 200 килограма семенског кромпира. Радимо и тикве, тиквице и бундеве, а имамо и мини фарму свиња, па део производње користимо и за њихову исхрану“, објашњава он.
Један од највећих изазова у производњи, ипак, представља вода. Гојаковић се тренутно ослања на сопствени извор, али су сушни периоди већ показали колико тај ресурс може бити неизвестан.
„Имамо нашу воду на око шест метара дубине, користимо је већ деценијама и потпуно је исправна за пиће. Међутим, прошле године је већ у августу почела да пресушује. Немамо још увек градску воду, а и када дође, она ће бити за домаћинство, не за наводњавање. Ако буде проблема, сналазићемо се имамо реку и Лим, па ћемо пумпама доводити воду“, каже Гојаковић.
Упркос свим изазовима, овај млади домаћин истиче да се од пољопривреде може живети, уз много рада и одрицања.
„Ово је моја плата. Немам други посао и живим од овога. Не може човек да се обогати, јер немам велике површине, али може нормално да се живи. Ово је, како ја кажем, фабрика под ведрим небом – пуно рада, али и слобода. Сам си свој газда, организујеш време како хоћеш и не зависиш ни од кога“, поручује Гојаковић.
Његов пример показује да се уз рад, знање и упорност може опстати на селу и изградити стабилан посао, тамо где многи виде тежак рад, он види прилику за сигуран и слободан живот.
ПП Медиа