Република Србија се тренутно налази у јеку највећег инвестиционог циклуса у својој модерној историји, током којег је до сада успешно изграђено 651 километар ауто-путева и мото-путева.
Према званичним потврдама из ресорног министарства, широм земље се у овом тренутку активно изводе радови на стотинама километара нових, модерних саобраћајница које ће трајно трансформисати економски и логистички потенцијал државе.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Александра Софронијевић, образложила је динамику тренутних радова и најавила скори завршетак деоница које су од круцијалног значаја за умрежавање градова и општина.
– Тренутно радимо 434 километра, а до краја ове године завршиће се 115 километара нових ауто-путева и мото-путева – изјавила је министарка Софронијевић.
Моравски коридор: 5Г ауто-пут и најшира саобраћајница
Моравски коридор се са правом издваја као један од најамбициознијих инфраструктурних пројеката у новијој историји Србије. Цео коридор, чија укупна дужина износи 112,37 километара, стратешки ће спојити Расински, Рашки и Моравички округ. Његовим потпуним завршетком оствариће се директна веза између ауто-пута Београд-Ниш (Коридор 10) и ауто-пута „Милош Велики“, доносећи директну и опипљиву корист за око 500.000 становника централне Србије.
Уз недавно отварање деонице Адрани-Прељина, дуге 28,71 километар, у саобраћај је до сада пуштено укупно нешто више од 100 километара ове трасе.
Преостало је само мање од 12 километара до потпуног спајања, што је планирано за крај текуће године, чиме ће Србија добити најсавременију саобраћајницу у Југоисточној Европи.
Овај пројекат не поставља само нове транспортне, већ и технолошке стандарде. Моравски коридор је први потпуно дигитални ауто-пут у Србији. Дуж читаве његове трасе пажљиво су инкорпориране стотине километара заштитних цеви кроз које је провучена оптичка мрежа високе густине. На траси су инсталиране 5Г базне станице, чиме су у потпуности елиминисане такозване „слепе тачке“ сигнала, а сама саобраћајница је доведена у потпуну усклађеност са најстрогим директивама Европске уније о паметним мрежама. Са ширином профила од 30 метара, ово је званично најшири ауто-пут у држави, пројектован за безбедну брзину од 130 км/х и оспособљен да трпи најинтензивнији теретни и транзитни саобраћај.
Говорећи о вишеструком значају овог коридора, министарка Софронијевић је нагласила:
– Он истовремено повезује око пола милиона људи. То није само нови, сигуран, безбедан пут, то је и прилика за све те општине и за све наше грађане, и нова радна места и нове инвестиције. Јер, када неко планира инвестицију, једна од првих ствари које гледа јесте каква је саобраћајна повезаност те његове будуће локације.
Дунавски коридор: Стратешко повезивање Србије
Изградња Дунавског коридора, брзе саобраћајнице од виталне важности, тренутно је у пуном јеку. Овај коридор стратешки спаја Пожаревац, Велико Градиште и Голубац са Београдом и Коридором 10. Пројектован за удобну и безбедну брзину од 100 километара на час, овај савремени пут суштински мења животни стандард, унапређује локалну економију и ствара конкретне, реалне услове за масовнији повратак дијаспоре у источне крајеве наше земље.
Укупна дужина брзе саобраћајнице, рачунајући од скретања са ауто-пута Е-75 код петље „Пожаревац“ па све до Голупца, износи 67,94 километра. Значајан успех остварен је у фебруару 2025. године, када је званично пуштено у саобраћај укупно 31,85 километара трасе. Овај отворени део обухвата 21 километар на првој деоници, од моста преко реке Језаве до самог краја обилазнице око Пожаревца и 10,85 километара на трећој деоници, од почетка обилазнице око Великог Градишта до места Поникве.
Преостали део трасе, у дужини од око 36,5 километара, интензивно се гради, а завршетак и пуштање у саобраћај читавог пројекта до Голупца планирано је за октобар 2026. године.
Поред неоспорног привредног значаја, Дунавски коридор ће представљати праву прекретницу за туризам источне Србије. Министарка је сликовито описала потенцијал овог региона:
– Голубачка тврђава, Рам тврђава, Кладово, Турија, цела Неготинска крајина, Неготин, Књажевац, то су све бисери. Поред привредног развоја, ми очекујемо и повећање броја туриста. Управо тај део Србије, источне Србије, је био деценијама запостављен.
Осмех Војводине: Свеобухватна мрежа на северу земље
Државни напори усмерени су и ка северу земље, где се активно ради на повезивању Војводине брзим саобраћајницама. У изградњи је прва деоница капиталног пројекта „Осмех Војводине“, која се простире од Бачког Брега до Сомбора у дужини од 22,7 километара. Како би се осигурала континуирана повезаност, договорено је да се одмах уђе и у реализацију друге деонице до Кљајићева, што ће омогућити директно, лакше и далеко сигурније повезивање грађана из тог дела Војводине са главним европским коридорима.
Ова брза саобраћајница имаће стратешку трасу која повезује два гранична прелаза, од прелаза са Мађарском (Бачки Брег), преко Сомбора (Кула), Врбаса, Србобрана, Бечеја и Кикинде, све до граничног прелаза са Румунијом (Наково).
За радове је већ издата привремена грађевинска дозвола и потврда о пријави припремних радова.
На терену се увелико изводе сложени припремни радови који укључују геодетска мерења, детаљно чишћење терена, рушење постојећих коловоза, као и масивне земљане радове попут ископа хумуса у широком откопу, уређења подтла, полагања материјала за појачање слабоносивог тла и израде стабилних насипа од песка. Ови радови могу трајати најдуже 12 месеци од дана правоснажности привремене дозволе, након чега се прибавља главна грађевинска дозвола, а очекује се да припреме буду окончане до краја маја наредне године.
Вожд Карађорђе: Ново лице централне Србије
Историјски искорак у инфраструктурном развоју начињен је у мају ове године, када је званично потврђен почетак реализације брзе саобраћајнице „Вожд Карађорђе“. Потписивањем комерцијалног уговора о пројектовању и изградњи, као и уговора о предфинансирању са реномираном кинеском компанијом „Шандонг“, држава је поставила чврсте темеље за прву фазу овог коридора.
– Нама предстоји ове године и почетак радова на саобраћајници Вожд Карађорђе. То је такође јако важна деоница – истакла је министарка Софронијевић.
Овај коридор, осмишљен као нова жила куцавица централне Србије, трајно ће повезати срце Шумадије са истоком земље и међународним рутама Е-75 и Е-763. Када буде у потпуности завршен, простираће се на импресивној дужини од 242 километра, обухватајући територије Сопота, Младеновца, Лазаревца, Аранђеловца, Тополе, Раче, Лапова, Велике Плане, Свилајнца, Деспотовца и Бора.
Прва фаза пројекта, за коју су уговори потписани и за коју машине излазе на терен овог пролећа, обухвата изузетно захтевну деоницу дужине 82,7 километара. Целокупна нова траса биће опремљена најмодернијим грађевинским објектима, пројектованим да издрже високу фреквенцију возила уз максималну безбедност саобраћаја. Планирана је изградња масивних мостова преко великих водотокова, сигурносних надвожњака преко постојећих железничких пруга, као и савремених денивелисаних раскрсница високог капацитета пропусне моћи. Радови на овом стратешком правцу, посматрано из правца Лазаревца, биће у потпуности окончани најкасније до 2030. године.
Модернизација железнице: Обнова везе Београд – Трст
Инфраструктурна визија Србије не зауставља се само на друмском саобраћају. Модернизација железнице представља пођеднако важан приоритет, о чему се интензивно преговарало током прошлонедељне посете италијанског министра Матеа Салвинија Србији. Једна од главних и најважнијих тема овог билатералног сусрета била је поновно успостављање историјске железничке везе између Београда и Трста.
Овај пројекат савршено се уклапа у ширу европску транспортну визију, а министарка Софронијевић је јасно прецизирала његов значај:
– То јесте у складу са стратегијом развоја железничког саобраћаја у Републици Србији. Та веза је историјска. Многи од нас се сећају и путовали су возом од Београда до Трста. Међутим, не само путнички, изузетно је важно успостављање и теретног саобраћаја. И од 2024. године ова траса, Београд-Загреб-Љубљана-Трст је нови европски коридор. Тако да, кад причамо о овој прузи, то није само изградња сваке државе унутар својих граница, то је формирање једног европског коридор који ће имати бенефит за све државе учеснице.
Извор: BiznisKurir.rs/nsuzivo.rs/snagajuga