Како је објаснила Беслаћ за Танјуг, осигураници Републичког фонда за здравствено осигурање за време приватног боравка у иностранству имају право на здравствену заштиту о трошку РФЗО само у случају пружања хитне медицинске помоћи, а ради отклањања непосредне опасности по живот и здравље.
Поступак је једноставан и састоји се од два корака, додала је она.
„То значи да фонд има потписане билатералне споразуме са 21 државом, то су на пример Турска, Тунис, Немачка, Аустрија, али и земље у окружењу БиХ, Северна Македонија, Хрватска, Црна Гора. То конкретно за осигуранике значи да је потребно да са валидном здравственом картицом оду код свог изабраног лекара, који ће им издати потврду. Потврда се издаје на основу здравственог картона, што значи да одабрани лекар утврђује да у протеклих 12 месеци није било хроничних ни акутних обољења. Када добије потврду, осигураник заједно са здравственом картицом одлази у филијалу РФЗО, по тзв. двојезични образац који се издаје у најкраћем року“, објашњава она.
Како је истакла, да би се остварило ово право, потребан је двојезични образац и он се издаје потпуно бесплатно од стране РФЗО, траје 90 дана и за њега може да се аплицира неколико пута годишње.
Србија има потписан споразум са Аустријом, Белгијом, БиХ, Бугарском, Холандијом, Италијом, Луксембургом, Мађарском, Северном Македонијом, Немачком, Румунијом, Словачком, Француском, Хрватском, Црном Гором, Чешком, Словенијом, Турском и Тунисом, али и са провинцијом Квебек.
За осигуранике који путују у Пољску и Велику Британију потребна је само здравствена књижица и путна исправа.
На питање Танјуга уколико се деси здравствени проблем, каква је процедура када имамо двојезични образац.
„Када настане медицинска ургенција, лекар специјалиста утврђује на лицу места хитност ситуације. Након добијене помоћи у земљи са којом имамо споразум, процедура је осигураника не постоји, тачније он нема никаквих обавеза, даље сва врста рефундације врши се на основу билатералних споразума“, додала је она.
Осигураник РФЗО коме је пружена хитна медицинска помоћ у држави са којом Србија нема споразум о социјалном осигурању настале трошкове плаћа сам, а право на рефундацију остварује само уколико му је пре одласка у иностранство издата потврда, а по повратку у земљу захтев за накнаду трошкова подноси РФЗО-у, уз прилог оригиналне рачунске и медицинске документације.
„Са земљама са којима немамо билатералне споразуме, као што је Грчка и Шпанија, Египат и Португал, процедура је веома слична. Она подразумева да опет пред сам одлазак идете код свог изабраног лекара, добијате потврду која гарантује да нисте имали акутна или хронична обољења претходних 12 месеци и одлазите у Филијалу где добијате један мало другачији образац“, додала је она.
Са тим обрасцем и са путном исправом и здравственом картицом путујете у земље где немамо потписане споразуме.
Како је објаснила, у случају да настане медицинска ургенција, потребно је да по повратку у земљу, ради рефундације трошкова, Фонду поднесете сву медицинску документацију и оригинал рачуне, али и образац који сте узели пред сам пут.
Беслаћ је рекла да то да ли су покривени сви трошкови, све зависи од трошкова који су настали, интервенција које су урађене, а комисија у оквиру Фонда проучава читаву ту документацију.
Законски рок у којем комисија треба да донесе одлуку о рефундацији је 60 дана.
Како је објаснила Беслаћ, прошле године је више од 50.000 људи аплицирало за обе врсте образаца.
На питање Танјуга шта треба да знају грађани када узмају комерцијална осигурања код одређених осигуравајућих кућа, Беслаћ саветује да будемо пажљиви.
„Треба да буду пажљиви и обазриви о томе, да виде шта осигурање обухвата, да се види читава полиса, до ког износа покрива трошкове и уопште да се провери сарадња те осигуравајуће куће са земљама у које се путује“, додала је она.
Она је додала да грађани који имају неке хроничне болести, алергије, а на путовању се догоди неки проблем, мора да провере да ли сносе све трошкове сами или ће да плати осигурање код осигуравајуће куће.
Извор: ТАЊУГ
