У СРБИЈИ је 1.030 зависника, а у јавности се износе много веће бројке. Са потенцијалним проблемима зависности од игара на срећу годишње се јави од 150 до 200 особа.
Према подацима које су стручњаци изнели у јавност на недавно одржаном симпозијуму “Сва лица зависности савременог доба”, у Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој се лечило или се сада лечи укупно 1.030 особа, а у релевантне здравствене установе се годишње, са потенцијалним проблемима зависности од игара на срећу, јави од 150 до 200 особа.
Ово је, иначе, много мање од европског просека, који се креће око 1,5 процената становништва, и говори да је домаћа законска регулатива и одговорност приређивача на врло високом нивоу. Сходно томе, ови подаци потврђују да је број зависника од игара на срећу у Србији вишеструко мањи од онога са којим се лицитира у јавности.
Удружење приређивача игара на срећу (УПИС) наставља вишегодишњу борбу у циљу јачања свести код самих играча и могућности за појаву зависности, па ускоро креће надограђени пројекат превенције „И један је много“, у сарадњи са Специјалном болницом за болести зависности.
То је најављено на недавно одржаном Симпозијуму „Сва лица зависности савременог доба“, а заједнички план је да се организују предавања у основним и средњим школама широм Србије, посвећена едукацији и јачању превенције зависности од игара на срећу пре него што уопште млади буду испуњавали законску обавезу да им се учешће у играма на срећу и омогући. Уједно, биће снимљени и емитовани спотови који ће младе усмеравати на спортске терене и бављење спортом.
Имајући у виду резултате дугогодишње сарадње Специјалне болнице и УПИС-а, може се очекивати да овај пројекат буде још успешнији и делотворнији када је у питању сузбијање зависности у њеном самом настајању. УПИС ће, на тај начин, надоградити своју репутацију конструктивног актера који делује превентивно и подиже стандарде превенције и заштите од болести зависности у играма на срећу.
Изношење нетачних података у јавности и лицитирање огромним бројкама зависника од игара на срећу може да буде веома опасно јер се целокупно друштво посредно приказује као болесно, а читав здравствени систем некомпетентним, што наравно и на срећу није истина.
Није увек лако утврдити мотиве за изношење оваквих, пре свега нетачних тврдњи – понекад је то само жеља за самопромоцијом, али неретко и чист материјални интерес прикривеног рекламирања различитих ”ординација”, ”центара за помоћ” и сличних де факто профитних групација, иза којих се крију обична удружења грађана која мимо знања и одобрења Министарства здравља нуде ”лечење” – а у суштини радње које представљају надрилекарство, извлачењем новца од људи. По свему судећи, има ту посла и за инспекцију Министарства здравља, као и за пореске органе.
Наравно, није занемарив ни политички мотив. Дешавало се и раније, посебно уочи избора, да поједине политичке групације и политичари крену популистички са изношењем неаргументованих ставова и предлога везаних за игре на срећу, а све у циљу стицања јефтиних политичких поена и придобијања поверења бирача.
Интересантно је да лицитирање и енормно преувеличавање броја зависника никада не долази од стручњака за превенцију и лечење зависности, већ искључиво од самозваних „експерата“ или „стручњака опште праксе“. Произвољним изношењем броја зависника долазимо у апсурдну ситуацију да, према овим „експертима“, у Србији има више зависника од игара на срећу него самих играча. Ускоро можемо очекивати крајње парадоксалну ситуацију да ће свако ко прође поред кладионице бити проглашаван зависником.
Своју посвећеност и деловање у смеру ране превенције појаве зависности од игара на срећу, као и заштите деце и малолетника, наше Удружење и компаније чланице показују дуги низ година – већ скоро деценију и по. Почевши од залагања за забрану уласка малолетника у објекте у којима се приређују игре на срећу, преко пројекта превенције “Могуће је прекинути”, до чињенице да је УПИС-ов пројекат превенције сада постао законска обавеза за све приређиваче игара на срећу у Србији.
