Раст цена је успорен и инфлација ће се у другој половини године вратити у границе циља – на око три одсто, кажу у Народној банци Србије (НБС). Истичу да би инфлација већ у фебруару требало да се спусти на пет и по процената. Очекују и бржи раст буто домаћег производа, до краја године три до четири одсто.
Инфлација краткорочно може некоме да користи, али дугорочно свима штети. После неизвесности коју је донела у протекле две године, сада успорава, а економска очекивања расту.
„У границе циља од три плус минус један и по одсто, инфлација ће се највероватније вратити средином ове године. Крајем године ће се, затим, приближити централној вредности циља – што је ниво око кога ће се кретати у средњем року“, истиче Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС.
Пад цене хране
Томе су, каже, највише допринеле мере Народне банке, али и успоравање инфлације у свету и пад тражње. Пресудно је, ипак, утицала пољопривреда, односно храна.
„Цене поврћа су од јула до децембра кумулативно смањене за 16,1 одсто. Такође, цене у оквиру базне инфлације су у првој половини 2023. расле за 4,2 одсто, а у другој половини за 2,4″, објашњава Саво Јаковљевић, директор сектора Истраживања у НБС.
Истиче да у другој половини године у свим компонентама и структури имамо пад доприноса и раста, што су фактори који су утицали на смањење инфлације.
Монополи, марже и уговори
На старо питање како то да су неки производи у другим земљама јефтинији, гувернерка кривца адресира на монополе, марже и ексклузивне добављачке уговоре.
„Неко ко је склопио ексклузивни уговор, тешко да ће се повући с тржишта где је монополиста, не дозвољавајући конкуренцију. Знате ли колика је маржа на шећер, што то уопште није оправдано. А ко се прозива – произвођач шећера“, наводи Табаковићева.
Униформне цене је каже нерално очекивати, али би реално било да њих одређује конкуренција.
Реална је, каже, и прогноза да ће се уз приземљену инфлацију потрошња опоравити и уз инвестиције, приватне и државне, до краја године погурати укупан раст привреде на 3,5 процента.
Аутор: Драган Стојев
