Око 40 одсто грађана Србије веома је погођено актуелном инфлацијом тако што су им смањене финансије, што је утицало на њихов свакодневни живот.
Генерални директор агенције „Имас“ Ансгар Лонер рекао је да је истраживање спроведено на 510 испитаника, а да је осам одсто истакло да је њихов финансијски статус драстично погођен инфлацијом, а 31 одсто веома погођен.
Према том истраживању, 20 одсто испитаника је казало да је веома осетило инфлацију, 37 прилично, а само два одсто испитаника је навело да инфлацију није осетило уопште.
– Истраживање је спровођено у јуну и јулу, а да смо ово питање поставили у септембру или октобру, вероватно бисмо видели повећање процената оних који осећају последице – истакао је Лонер.
Скоро половина испитаника казала је да се њихова финансијска ситуација погоршала у претходне две или три године, док је 10 одсто њих рекло да је дошло до побољшања.
По Лонеровим речима, ситуација је претходних година била релативно стабилна, чак и у време пандемије корона вируса, истичући да је 2021. године чак виђено и одређено побољшање.
– А када је 2022. године дошло до конфликта у Украјини, ситуација се погоршала. Сада је 45 одсто људи који сматрају да се њихова финансијска ситуација погоршала, а по претходним истраживањима та бројка је била 25 до 30 одсто – казао је он.
Истраживање је обухватило и навике штедње у банкама, а Лонер истиче да седам од десет грађана Србије сматра да је штедња важна, као и да је та бројка константна годинама. Он је истакао да око 43 одсто испитаника не штеди уопште, што је константан број и додао да 32 одсто грађана штеди у кешу, што је пораст у односу на раније године.
Када су у питању износи штедње, истраживање је показало да се у просеку месечно штеди 5.516 динара, што је пад у односу на 2021. годину, када је та цифра износила 5.668 динара, али још увек већа од 2020. године, када се на месечном нивоу штедело 5.210 динара.
Лонер је истакао податак да је четвртина испитаника од оних који штеде задовољна износом који штеди, али да 40 одсто њих није.
Више од половине грађана банке и друге финансијске институције виде као главни извор информација и сматра да они треба да едукују грађане и обезбеде финансијску писменост. Са друге стране, само пет одсто испитаника сматра да је добро познаје ту тему, а 40 одсто сматра да је не познаје довољно.
– Након ковида је финансијско тржиште још теже за разумевање, иако је пре тога било поприлично стабилно – казао је Лонер.
Извор: Бета
