Пред крај Часног поста домаћице се припремају за прославу највећег хришћанског празника, Васкрса, фарбањем јаја којима ће се сви чланови породице омрсити после причешћа.
Док се у највећем делу Србије подразумева да би овај посао требало обавити на Велики петак, дотле у неким крајевима домаћице спроводе овај обичај на Велики четвртак, односно на Велику суботу.
Етнолог Снежана Ашанин из Музеја у Чачку објашњава зашто су обичаји различити и како су се мењали временом.
– Јасног правила о дану када ће домаћице офарбати јаја за Васкрс нема, важно је дочекати овај празник са корпицом офарбаних јаја на породичној трпези – каже Ашанин.
– Данас, у највећем делу Србије домаћице фарбају јаја на Велики петак. Пошто се на овај дан ништа не ради, а много обавеза би требало завршити до самог Васкрса, домаћице одлучују да офарбају и украсе јаја за васкршњу трпезу, јер сматрају да то није тежак посао и да ће тако уштедети време за друге обавезе.
Некада се, подсећа Ашанин, обичај фарбања јаја није практиковао за Велики петак:
– Последњи петак пред Васкрс је најтужнији дан у години, дан када је Исус Христос разапет и дан који се проводи у најстрожем посту и молитви. На Велики петак се не додирују игле и ексери да се не би изнова „вређале“ Исусове ране, нити се ложи ватра, јер је она симбол радости. Из тога разлога домаћице нису ни могле да фарбају јаја за Васкрс на Велики петак, јер су морале да ложе шпорет, па су тај обичај спроводиле на Велики четвртак или на Велику суботу – објашњава Снежана и додаје:
– Домаћице су се трудиле да увек започну фарбање јаја рано ујутро, чим сунце изађе. Заправо, сваки посао који симболизује радост започињале су док сунце напредује, како би и њихову породицу пратили напредак и срећа.
Извор: УЦентар