Високе летње температуре, нарочито када трају више дана заредом, могу озбиљно угрозити здравље. Најосетљивији су старији, деца, хронични болесници и особе које раде на отвореном, због чега лекари саветују додатан опрез и придржавање препорука током врелих дана.
Према саветима лекара, најважније је одржавати организам хидрираним. Током дана потребно је попити најмање два до три литра воде, чак и када не осећате жеђ. Треба избегавати алкохол, већу количину кафе и слатка газирана пића, а у исхрану укључити намирнице богате водом, попут лубенице, диње, краставца и поморанџи. Препоручују се чешћи, мањи оброци, а приликом боравка напољу увек треба носити флашицу воде.
Лекари такође препоручују да се боравак на отвореном сведе на минимум у периоду од 10 до 17 часова, када су температуре највише. Уколико је излазак неопходан, саветује се боравак у хладу, ношење шешира широког обода и лагане одеће од природних материјала.
Просторије у којима боравите расхлађујте затварањем ролетни и завеса током дана, а ноћу их проветравајте када температура опадне. Клима-уређаје и вентилаторе користите умерено, без великих температурних разлика у односу на спољашњу температуру.
Стручњаци саветују да се тежи физички послови обављају у раним јутарњим или вечерњим часовима. Уколико радите на отвореном, правите редовне паузе у хладу и уносите довољно течности.
Посебан опрез потребан је и у возилима. Пре уласка у аутомобил који је био паркиран на сунцу, отворите врата и сачекајте неколико минута да се унутрашњост расхлади. Клима-уређај користите умерено, а децу, старије особе и кућне љубимце никада не остављајте саме у паркираном возилу, чак ни на кратко.
Лекари упозоравају да је важно на време препознати симптоме топлотног удара и топлотне исцрпљености. Висока телесна температура, вртоглавица, јака главобоља, мучнина, повраћање, конфузија, сува и врела кожа, убрзан пулс или губитак свести могу указивати на топлотни удар, који захтева хитну медицинску помоћ. До доласка лекара, особу треба склонити у хлад, расхладити је млаком водом или вентилатором, скинути сувишну одећу и, ако је свесна, дати јој течност.
Топлотна исцрпљеност најчешће се испољава појачаним знојењем, грчевима у мишићима, малаксалошћу, падом крвног притиска, главобољом и мучнином. И у овом случају неопходно је особу преместити у хладан простор, постепено је расхладити и што пре потражити медицинску помоћ.
Лекари истичу да је превенција најбоља заштита од последица екстремних врућина. Уколико осетите било који од наведених симптома, не одлажите реакцију и обратите се најближој здравственој установи.
Извор: Огласна табла