Католици, протестанти, англиканци и друге западне хришћанске цркве прослављају највећи хришћански празник, ускрснуће Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу
Данашњи празник католички верници започињу одласком на свечану службу, која подсећа да је Исус Христ, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и деве Марије и постао човек, дошао у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од греха. Потом је ускрсао из мртвих.
„Наш главни задатак је наговештање радосне вести о ускрснућу. Зато што је Ускрс променио будућност свеколиког створеног света, а у њему и човека. Није људска слабост та који има последњу реч, нису то ни грех ни превара, него Божји вечни живот. И не бисмо могли да уништимо овај живот чак и ако бисмо све искоренили са ове планете“, поручио је Ладислав Немет, београдски надбискуп и митрополит у ускршњој посланици.
Бог не одустаје од човека и света. Зато је у садашњем историјском тренутку многима утеха упознавање тајанствене основе Божијег провиђења.
„Није лако све то прихватити, а овде може да помогне само дубина вере. Јер вера нам даје снагу да истрајемо на свом животном путу, да останемо добри у овом зараћеном свету, а не да следимо пример оних који више не желе или не могу да буду добри“, истакао је Немет.
Јаја се боје првенствено у црвену боју
За Ускрс, свуда је уобичајено бојење јаја, првенствено у црвену боју, која представља симбол новог живота.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.
Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.
Уз богату трпезу окупља се породица, креће у забавну потрагу за скривеним јајима, негде се надмећу за најјаче.
Овај велики празник донео је и велики број обичаја који се разликују од земље до земље.
Извор: Време