Стручњаци истичу да просечна плата зависи, пре свега, од сектора са већом додатом вредношћу, иако постоји и одређени индиректан ефекат.
Минимална зарада од 1. јануара износи 551 евро, што је повећање од 10 одсто у односу на досадашњи ниво. Плате запослених у јавном сектору биће увећане за 5,1 одсто, док ће почетком јануара бити исплаћене и пензије које су повећане за 12,2 процента.
Професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић говорио је о томе да ли нас током целе 2026. године очекују већа примања, као и у којим областима ће бити најисплативије тражити посао.
Мијушковић истиче да повећање минималне зараде најпре утиче на запослене са нижим приходима.
– Раст минималца има директан ефекат на медијалну зараду, а прве промене осећају управо они са нижим примањима – објашњава професор.
С друге стране, како наводи, кретање просечне плате у већој мери зависи од развоја сектора са високом додатом вредношћу.
– Минимална зарада утиче на раст медијалне плате, али њен директан утицај на просечну зараду је ограничен. Просечна плата зависи пре свега од резултата сектора са већом додатом вредношћу, иако постоји и одређени индиректан ефекат – каже Мијушковић.
Раст просечне зараде
Према проценама, просечна плата у децембру требало би да достигне око 1.000 евра. Говорећи о 2026. години, Мијушковић наглашава да прогнозе зависе од бројних фактора.
– Ако узмемо умерене пројекције, очекујем раст просечне зараде од 6 до 8 одсто. То би значило да би се она кретала између 1.060 и 1.080 евра, под условом да не дође до већих поремећаја или екстерних шокова. Све изнад тога било би јасан показатељ успеха националне економије – оцењује професор.
Утицај јавног сектора на приватне зараде
Према његовим речима, повећање плата у јавном сектору има индиректан ефекат и на зараде у приватном сектору.
– Радна снага на тржишту је иста и радници очекују да приватни послодавци, макар делимично, прате раст зарада у јавном сектору, нарочито у областима где постоји мањак радника – објашњава Мијушковић.
Додаје да ће се тај ефекат најпре осетити у услужним делатностима и мањим срединама, док ће у извозним секторима и већим градовима, где је понуда радне снаге већа, тај утицај бити слабији.
Да ли ће нам новчаници заиста бити пунији
Народна банка Србије процењује да ће инфлација износити око 3,7 одсто, односно између 3 и 4 процента. Мијушковић истиче да ће, и поред раста плата, највећи део додатних прихода бити потрошен на основне животне трошкове.
– Ако претпоставимо номинални раст плата од око 7 одсто и инфлацију од око 3 до 4 одсто, реално повећање би износило око 3 процента. То није велико повећање, али представља постепен напредак који може омогућити благо повећање штедње, док ће највећи део и даље одлазити на трошкове живота – наводи он.
Наглашава да је важно да се одржи континуитет раста и да је позитиван салдо свакако бољи од негативних кретања.
Најперспективнији сектори за запошљавање
Говорећи о областима са највећим потенцијалом у наредном периоду, Мијушковић истиче да се трендови углавном не мењају.
– Информационе технологије, енергетика, посебно у делу транзиције ка обновљивим изворима енергије, логистика и саобраћај, као и извозно-прерађивачка индустрија остају међу најперспективнијим секторима. Такође, бележи се све већа потражња за здравственим и услугама неге – каже Мијушковић.
Додаје да је важно развијати и користити различите вештине и таленте, јер већа разноврсност знања доноси и веће могућности за зараду.
Каматица
