Прошлог месеца Министарство енергетике је расписало и други круг аукција за доделу тржишних подстицаја за обновљиве изворе енергије. Инвеститори ће се надметати за расподелу квота од укупно 424,8 мегавата. Директорка „Удружења обновљивих извора Србије“ Данијела Исаиловић истиче за РТС да су све соларне електране победнице на претходној аукцији изграђене и прикључене на мрежу. Заинтересовани инвеститори могу се пријавити на нову акцију до 5. фебруара идуће године.
Србија има 11 ветропаркова, 175 мањих соларних електрана, а већ је више од 4000 домаћинстава и компанија који сами производе струју из соларних панела.
Све соларне електране које су биле победници аукције од пре око годину и по дана су изграђене и прикључене на мрежу.
Данијела Исаиловић каже да тадашња квота од 50 мегавата није испуњена, већ само половина, док је за енергију ветра било велико интересовање и велика конкурентност која је довела до изразито ниских победничких цена.
„Могу да кажем да је ветроелектрана `Пупин` снаге 95,5 мегавата у потпуности изграђена у конструктивном смислу. Подигнуте су сви ветрогенератори, затим почиње изградња ветроелектране `Чибук 2`, гради се и `Црни врх`. Према мојим сазнањима, верујемо да ће се убрзо изградити и `Ветрозелена`, која није члан нашег удружења“, навела је Исаиловићева.
Услови и критеријуми за нову аукцију
Крајем прошлог месеца заказана је нова рунда аукција.
Што се тиче услова, Исаиловићева каже да су делимично исти, али постоје неки нови критеријуми. Поред цене, уведени су и неценовни критеријуми, што значи да пројекти који се одлуче да продају електричну енергију ЕПС-у, имаће неку врсту предности.
„Циљ нам је да се та чиста енергија производи и троши у Србији, нагласила је директорка Удружења обновљивих извора.
Који инвеститори треба да обезбеде складишта
Што се тиче складиштења електричне енергије, то је обавеза која је уведена Законом о коришћењу обновљивих извора енергије.
То су пројекти који су аплицирали за повезивање на мрежу након што је Закон о коришћењу обновљивих извора енергије уведен.
„То су сви нови пројекти који долазе, који раде нове студије повезивања, и они, генерално, већ у својим плановима, укључују складиштење електричне енергије. Тако да не можемо да чекамо на имплементацију таквих пројеката, јер су то захтевнији пројекти, а због тог складиштења су и скупљи“, објаснила је Исаиловићева.
До када се могу поднети пријаве
Рок за пријаве за нове аукције за заинтересоване инвеститоре је 5. фебруар.
Директорка очекује велико интересовање за солар, управо зато што се прошли пут соларни инвеститори нису пријавили.
„Постоје и ограничења у вези с тим. Дакле, максимум који инвеститор који се пријави за солар може остварити биће 105 МW и биће ограничења у вези са повезаним лицима и компанијама. Што указује на то да је држава обезбедила неку врсту правде и једнакости и да две компаније из истог гнезда или портфолија неће моћи да учествују, победе и практично преузму целу количину“, прецизирала је Исаиловићева.
Појашњава да, што се тиче рокова изградње, ако је неко пријавио понуду на аукцијама са грађевинском дозволом, у тој фази развоја пројекта, то је три плус једна, тј. четири године.
У случају, ако нема грађевинску дозволу, али је ишао са хитном дозволом, тј. са нижим нивоом развоја, рок изградње је три плус два, плус једна година.
Зелени Т – пројекат
Наводи да је Србија прошле године, према подацима Енергетске агенције, произвела 38,3 одсто електричне енергије из обновљивих извора.
То је, истиче Исаиловићева, заиста висок проценат и указује на то да ћемо до 2030. године испунити 45 одсто који су постављени према стратегији и националном климатском и енергетском плану.
