Грађани Србије све чешће купују онлајн и плаћају картицама. Само у другом тромесечју ове године, према подацима Народне банке Србије, повећао се број трансакција за више од 38 одсто у односу на исти период прошле године. Безготовинско плаћање и грађанима и компанијама доноси бенефите, али и многе ризике. Друштвене мреже нису место за куповину, упозоравају из удружења потрошача.
Клик до куповине постаје навика у Србији, а паралелно са тим и употреба платних картица. Раст се наставља, те је тако више од 26 милиона интернет куповина обављено само у другом тромесечју текуће године, што је за 38,3 одсто више него лани.
Ненад Петровић, генерални директор Сектора за платни систем Народне банке Србије навео је да се у периоду од 2020. до 2024. године број картичних плаћања увећао за готово четири пута. „Значи са 20 на готово 80 милиона у 2024. години. Ми очекујемо да се тај тренд раста настави и у наредном периоду“, додаје Петровић.
Тренд раста прате и трговци. Све више продавница, како великих трговинских ланаца, тако и мањих предузетника, уводи могућност плаћања картицама, а рекламе и кампање за онлајн куповину никада нису биле интензивније.
Уштеда за компаније
Миљан Премовић, стручњак за маркетинг и искуство потрошача, истиче да га је лично изненадило да ће до краја године бити потрошено на онлајн куповину око 1,3 милијарде евра и то не рачунајући трансакције које се обављају директно између физичких лица, која нису мерљива кроз базе података.
„Постоји одређени ниво уштеда који компаније могу да направе кроз директну продају онлајн путем него што се то дешава у продавници. У дигиталном маркетингу вама је омогућено персонализовано, односно лично обраћање компаније сваком појединачном потрошачу у односу на његове преференције“, додаје Премовић.
Користи за финансијске токове
Пораст трансакција картицама има предности и по финансијске токове у Србији.
Више безготовинских плаћања, објашњава Петровић, доводи до тога да се више трансакција евидентира у званичним токовима, што значи мању могућност за пореску евазију, односно избегавање плаћања пореза, и смањује се могућност за сиву економију.
Раст онлајн куповине доноси погодности, али и нове изазове за потрошаче – од превара на интернету до питања заштите личних података.
Зашто друштвене мреже нису место за куповину
Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије сматра да друштвене мреже нису место за куповину, зато што тамо нема продаваца.
„Кад нема продавца, не добијате рачун. Кад не добијате рачун не постоји уговор о куповини, односно купопродајни уговор и потрошач тада нема права која иначе по закону има. Ми морамо знати ко нам је с друге стране продавац. Дакле, тај продавац мора имати своју адресу, матични број, ПИБ, мора испоштовати низ прописа које му закон налаже да би потрошач знао шта да ради у одређеним ситуацијама“, објашњава Николић.
Платне картице само за интернет
Премовић додаје да грађани морају бити опрезни када дају своје податке. „Такође, банке дају платне картице које су намењене за интернет куповину, где постоји одређени лимит који сами одређујете који ће бити на тој картици. Тако да чак и ако се деси да неко сазна ваш код и број картице, он је ограничен само на оном износу који већ постоји на тој картици“, каже Премовић.
Стручњаци оцењују да ће овакви начини куповине и плаћања само расти. Картица, мобилни телефон или паметни сат све чешће замењују готовину у новчанику, а Србија полако стиже европску праксу.
Извор: РТС
