Епидемија малих богиња у Бору изазвала је забринутост стручњака, који упозоравају на изузетно брзо ширење овог вируса. Од почетка октобра у Србији су регистрована 22 случаја морбила, од којих 18 у Бору, два у Београду и по један у Пожаревцу и на подручју Косовске Митровице.
Председник Удружења педијатара Србије, др Георгиос Константинидис, упозорава да једна заражена особа може да пренесе вирус на чак 20 других људи, док тренутни обухват ММР вакцинацијом од 72,8 одсто није довољан да спречи ширење инфекције.
Према његовим речима, посебно су угрожена деца млађа од годину дана, која још нису достигла узраст за редовну вакцинацију.
Константинидис истиче да је број пријављених случајева разлог за забринутост, али и да постоји могућност да је стварни број оболелих већи, будући да поједине инфекције могу остати непријављене или проћи без карактеристичне клиничке слике.
– Једна оболела особа може да зарази од 12 до 20 људи, у просеку око 15. Та висока заразност је карактеристика малих богиња и разлог због којег их се додатно плашимо, јер се веома брзо шире – упозорава Константинидис.
Додатну забринутост изазива и епидемиолошка ситуација у суседним земљама. Како наводи, пораст броја оболелих на истоку Србије може се повезати са ширењем инфекције у Бугарској и Турској, где је, према његовим подацима, забележено више од 1.300 случајева.
-Вирус морбила не признаје границе – поручује он.
Највећи ризик за бебе, труднице и невакцинисане
Мале богиње нарочито су опасне за најмлађу децу, посебно бебе које још нису примиле ММР вакцину. Повећаном ризику изложене су и невакцинисане труднице, код којих инфекција може угрозити трудноћу, као и старије особе које немају одговарајућу заштиту.
– Вакцинисање против морбила није само ствар избора родитеља, јер ми као друштво имамо обавезу да заштитимо оне најосетљивије – објашњава Константинидис.
Међу најчешћим компликацијама малих богиња налази се упала плућа, док у најтежим случајевима може доћи до енцефалитиса, односно упале мозга.
Посебно озбиљна последица је субакутни склерозирајући паненцефалитис, ретко, али тешко прогресивно обољење мозга које се може развити годинама након прележане инфекције.
-Енцефалитис и касније субакутни склерозирајући паненцефалитис су, поред смртног исхода, најопасније компликације – упозорава Константинидис.
За потпуну заштиту важне су обе дозе вакцине
Подаци о обухвату имунизацијом показују да је ММР вакцину у другој години живота примило свега 72,8 одсто деце, док је обухват пред полазак у школу око 91 одсто.
Константинидис упозорава да ни ови проценти нису довољни за успостављање колективног имунитета који би могао да спречи ширење морбила.
Посебно наглашава значај примања обе предвиђене дозе.
-Вакцина се даје у две дозе да би имунитет био комплетан, да се наш имунолошки систем подсети на тај антиген пред полазак у школу. Вакцинација мора да буде комплетна, односно треба да се приме обе дозе – објашњава он.
Када дете има благе симптоме прехладе, попут цурења носа или кашља, процену о томе да ли вакцинацију треба привремено одложити доноси изабрани педијатар.
У одређеним ситуацијама ММР вакцина може да се примени и у року од 72 сата након контакта са зараженом особом, али Константинидис истиче да је најбоље придржавати се редовног календара имунизације.
Лекари упозоравају на нетачне информације о вакцинама
Један од разлога због којих поједини родитељи одлажу вакцинацију јесте ширење непроверених и научно неутемељених тврдњи о наводној повезаности ММР вакцине и аутизма.
Константинидис подсећа на истраживање британског лекара Ендруа Вејкфилда из 1998. године, спроведено на свега 12 деце, које је касније повучено због озбиљних неправилности.
Насупрот томе, велика научна истраживања, међу којима је и данска студија која је обухватила око 650.000 деце, нису пронашла повезаност између ММР вакцинације и аутизма.
-Аутизам није повезан са морбилима. Аутизам се само јавља у исто време када се даје вакцина против морбила – наглашава Константинидис.
Он упозорава и на праксу појединих педијатара који родитељима саветују да сачекају да дете прохода или проговори пре него што прими вакцину, иако за такво одлагање не постоји научно оправдање.
-Педијатри то не смеју да раде у ординацији. Чак и ако имају такав приватни став, не смеју да га деле у својој ординацији. Морају да се држе медицине и правила струке – истиче Константинидис.
Друштвене мреже додатно отежавају борбу против морбила
Председник Удружења педијатара Србије сматра да велики проблем представља ширење антивакциналних ставова на друштвеним мрежама, где непроверене информације неретко добијају већу пажњу од стручних препорука.
Према његовој оцени, едукација грађана о значају вакцинације мора да буде континуирана, а не да се о њој говори само када дође до епидемије.
-Колико год педијатар био савестан и добар, не може сам да изађе на крај са појавом друштвених мрежа и порастом броја антивакциналиста. У тој борби мора да учествује читаво друштво – истиче Константинидис.
Наглашава да је важно разликовати родитеље који имају недоумице и траже стручне одговоре од оних који настављају да шире нетачне тврдње упркос доступним научним доказима.
-Веома је проблематично када ауторитет са друштвених мрежа замени стручни ауторитет – закључује Константинидис.
24седам