Неплаћени рачуни за струју, воду или грејање могу годинама да стоје заборављени, све док једног дана на адресу грађанина не стигне опомена или решење о извршењу. Многи тада помисле да дуг више не може да буде наплаћен јер је прошло много времена. Међутим, према законима Србије, ситуација је нешто сложенија.
Поједини рачуни за комуналне услуге застаревају већ након годину дана, али то не значи да дуг аутоматски нестаје нити да грађани могу без последица да игноришу решење о извршењу.
Напротив, уколико се дужник благовремено не позове на застарелост, може се догодити да принудна наплата буде спроведена чак и када је законски рок застарелости већ истекао.
Зато је важно знати који дугови застаревају за годину дана, шта може да прекине застарелост и како треба поступити када се јавни извршитељ укључи у наплату.
Који рачуни застаревају након годину дана?
Према члану 378 Закона о облигационим односима, за одређена потраживања која се односе на услуге пружене домаћинствима прописан је рок застарелости од годину дана.
То се односи на потраживања за испоручену електричну енергију, грејање, гас и воду, као и на димничарске услуге и одржавање чистоће, када су услуге пружене за потребе домаћинства.
Исти члан закона предвиђа једногодишњи рок и за одређена друга потраживања, укључујући поједина потраживања телефонских и поштанских услуга, као и претплате на повремене публикације.
Ипак, једногодишњи рок не важи за сваку врсту рачуна или дуговања. Због тога је неопходно утврдити о каквом се потраживању ради и који законски рок се на њега примењује.
Важно је знати да се застарелост рачуна за сваку доспелу обавезу посебно.
Према члану 361 Закона о облигационим односима, застарелост по правилу почиње да тече првог дана након дана када је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе.
То значи да рачуни за различите месеце могу застаревати у различито време.
Међутим, сам протек годину дана није довољан да би се са сигурношћу закључило да је неко потраживање застарело. Потребно је проверити да ли је у међувремену дошло до прекида или застоја застарелости.
Може ли извршитељ да наплати застарели дуг?
Ово питање посебно је важно за грађане којима решења о извршењу стижу због рачуна из претходних година.
Одговор је да до принудне наплате може доћи уколико дужник на време не истакне застарелост у одговарајућем поступку.
Наиме, члан 360 Закона о облигационим односима прописује да се суд не обазире на застарелост ако се дужник на њу није позвао.
Другим речима, није довољно само да је законски рок истекао. Дужник мора да искористи могућност да оспори наплату застарелог потраживања.
Ако поверилац покрене извршни поступак, грађанин не би требало да претпостави да ће поступак аутоматски бити обустављен зато што је рачун стар неколико година.
Уколико пропусти законом предвиђени рок за приговор, решење о извршењу може постати правноснажно, чиме се отвара могућност принудне наплате.
Зато и дуг за који грађанин сматра да је одавно застарео може представљати озбиљан проблем ако се на званична документа не реагује благовремено.
Рок за приговор је осам дана
Када грађанин добије решење о извршењу на основу веродостојне исправе, по правилу има осам дана од дана достављања решења да поднесе приговор.
То је прописано чланом 86 Закона о извршењу и обезбеђењу.
Члан 87 истог закона изричито предвиђа застарелост потраживања као један од разлога због којих дужник може да побија решење о извршењу на основу веродостојне исправе.
Код потраживања из комуналних и сродних делатности, када решење доноси јавни извршитељ, примењују се посебна правила.
У том случају, према члану 398 Закона о извршењу и обезбеђењу, приговор се подноси надлежном суду преко јавног извршитеља који је донео решење.
О приговору одлучује суд на чијем подручју дужник има пребивалиште, боравиште или седиште.
Дужник у приговору мора да наведе разлоге због којих оспорава решење, чињенице на којима заснива своје тврдње и одговарајуће писане доказе.
Уколико приговор није поднет на време, извршни поступак може бити настављен, а наплата спроведена у складу са законом.
Због тога је изузетно важно обратити пажњу на датум достављања решења и поуку о правном леку, јер начин оспоравања зависи и од врсте поступка и исправе на основу које је извршење одређено.
Да ли опомена за плаћање прекида застарелост?
Многи грађани верују да свака опомена коју добију од комуналног предузећа или другог повериоца аутоматски продужава рок за наплату дуга.
Међутим, то није тачно.
Према члану 391 Закона о облигационим односима, само позивање дужника да плати обавезу, било писменим или усменим путем, није довољно да прекине застарелост.
То значи да обична опомена за плаћање сама по себи не доводи до почетка новог рока застарелости.
С друге стране, према члану 388, застарелост може бити прекинута подизањем тужбе или другом одговарајућом радњом коју поверилац предузме против дужника пред судом или другим надлежним органом ради утврђивања, обезбеђења или наплате потраживања.
Ипак, закон предвиђа и случајеве када се сматра да прекид није наступио, на пример ако поверилац одустане од тужбе или његов захтев буде одбачен или одбијен, уз одређене законске изузетке.
Због тога је важно проверити да ли је поверилац заиста покренуо одговарајући поступак, а не само слао опомене.
Опрез ако сте платили део старог дуга
Застарелост може бити прекинута и поступцима самог дужника.
Према члану 387 Закона о облигационим односима, признање дуга прекида застаревање.
Признање не мора увек бити изричито. Оно може бити учињено и посредно, на пример делимичном отплатом, плаћањем камате или давањем обезбеђења.
Након прекида застарелости, нови рок почиње да тече у складу са законом.
Посебно правило важи за дуг који је већ застарео.
Члан 366 прописује да се писмено признање застареле обавезе сматра одрицањем од застарелости. Исто дејство има и давање залоге или другог обезбеђења за застарело потраживање.
Зато грађани који добију захтев за плаћање старог дуга треба најпре да провере његов правни статус, посебно пре потписивања споразума о признању или репрограму дуговања.
Када важи рок од десет година?
Иако поједини комунални рачуни застаревају за годину дана, постоје ситуације у којима се примењује знатно дужи рок.
Према члану 379 Закона о облигационим односима, потраживања утврђена правноснажном судском одлуком, одлуком другог надлежног органа или одговарајућим поравнањем по правилу застаревају за десет година.
То важи чак и када је за првобитно потраживање био прописан краћи рок.
Другим речима, није исто да ли поверилац тек покушава да наплати стари рачун или већ постоји правноснажна одлука којом је дуг утврђен.
Закон ипак предвиђа изузетак за повремена потраживања која из таквих одлука или поравнања доспевају убудуће.
Такође, на ток десетогодишњег рока могу утицати радње које доводе до прекида или застоја застарелости.
Шта ако сте већ платили застарели дуг?
Закон предвиђа још једно правило које многи грађани не знају.
Према члану 367 Закона о облигационим односима, уколико дужник испуни застарелу обавезу, нема право да тражи повраћај онога што је дао само зато што није знао да је дуг већ застарео.
То значи да грађанин који добровољно плати застарели дуг не може касније захтевати враћање новца позивајући се искључиво на застарелост.
Због тога је корисно пре плаћања старих обавеза проверити њихову доспелост, евентуалне поступке наплате и документацију која се односи на дуговање.
Шта урадити када стигне решење о извршењу?
Када грађанин добије решење о извршењу због неплаћеног рачуна из претходних година, најважније је да га не игнорише.
Први корак је да провери на коју се обавезу решење односи, када је рачун доспео и да ли је дуг у међувремену делимично или у потпуности измирен.
Затим треба утврдити да ли је поверилац раније покретао поступак наплате, јер то може бити пресудно за рачунање застарелости.
Посебну пажњу потребно је посветити року за подношење правног лека и упутству наведеном у самом решењу.
Ако постоје разлози за оспоравање потраживања због застарелости, дужник треба да их истакне на прописан начин и у одговарајућем року, уз одговарајућу документацију.
У сложенијим случајевима препоручљиво је затражити стручну правну помоћ.
Најважније је запамтити да застарелост не значи аутоматско брисање дуга, већ законску могућност да дужник одбије његово принудно остваривање када су за то испуњени услови.
Зато неплаћен рачун из претходних година не треба занемарити, нарочито када на адресу стигне званично решење о извршењу. Правовремена реакција може бити пресудна за заштиту права грађана.
24седам