Мађарски нафтни гигант МОЛ преговара с Русијом о преузимању Нафтне индустрије Србије и имовине „Лукоила“ у Србији и региону. Професор Економског факултета Слободан Аћимовић оценио је за РТС да би ова аквизиција била „вин-вин-вин решење“ – користи би имале Србија, Русија и САД, а МОЛ би добио значајне прерађивачке капацитете и јачање регионалног утицаја. Професор очекује да би прве информације о аквизицији могле да се појаве у првој половини наредне године, са циљем потписивања меморандума или уговора о разумевању.
Мађарски МОЛ преговара с Русијом о преузимању Нафтне индустрије Србије (НИС), што је незванично потврдила министарка Дубравка Ђедовић Хандановић. Преговори, према америчкој лиценци, могу трајати до 24. марта, док државни званичници очекују да Србија до средине јануара добије јасну одлуку. Паралелно, извештаји Ројтерса наводе да МОЛ разматра и преузимање имовине „Лукоила“ у Србији и другим европским земљама.
Професор Економског факултета Слободан Аћимовић наводи да би за Србију било добро да МОЛ преузме НИС, а још боље ако би купио и имовину „Лукоила“ у Србији. Оцењује да би таква аквизиција била „вин-вин-вин решење“, јер би корист имале све стране – Србија, Русија, Сједињене Америчке Државе и Мађарска.
За САД, каже Аћимовић, ово је начин да се руско власништво истисне са европског тржишта. Русија би добила поузданог купца са искуством у управљању рафинеријама и тржиштем, док би Мађарска ојачала свој регионални утицај у енергетском сектору.
Корист за Србију – стабилно снабдевање и нижи трошкови
Србија би, с друге стране, добила стабилну и стручну компанију која обезбеђује квалитетно управљање и сигурно снабдевање горивом.
Аћимовић додаје да би преузимање НИС-а и „Лукоила“ омогућило већу сигурност снабдевања и ниже логистичке трошкове.
Рафинерија у Панчеву као део регионалног система
МОЛ би, ако преузме НИС, добио прерађивачке капацитете кроз Рафинерију у Панчеву, која би заједно са рафинеријама у Будимпешти и Братислави формирала један велики регионални систем прераде нафте, са укупним капацитетом око 20 милиона тона годишње.
Аћимовић објашњава да су три рафинерије – у Панчеву, Будимпешти и Братислави – смештене дуж Дунавског тока, што им пружа снажан логистички и регионални утицај.
„Заједно са рафинеријама у Будимпешти и Братислави, формирао би се велики регионални систем прераде нафте. То би омогућило боље планирање производње, специјализацију рафинерија и стабилно снабдевање горивом у региону“, наводи Аћимовић.
Додаје да би такав систем омогућио и да се у једној рафинерији доминантно производи дизел, у другој бензин, а у трећој керозин, што би додатно повећало ефикасност и стабилност снабдевања.
Када се могу очекивати прве одлуке
Професор очекује да би прве информације о аквизицији могле да се појаве у првој половини наредне године, са циљем потписивања меморандума или уговора о разумевању.
РТС
