Један од највећих поблема пољопривредника у Западној Србији свакако је онај који се тиче расподеле имовине и разграничавања имања. У таквим ситуацијама они се најчешће обраћају адвокатима, али оно што отежава процесе јесто то што су парцеле разуђене и раштркане.
Често постављено питање је и оно шта урадити и како решити проблем када се узме земља у закуп, па се посади вишегодишња култура, међутим неретко се деси да власник парцеле премине, а његови наследници потражују земљу назад и хоће да прекину сарадњу.
– По слову закона о облигационим односима смрћу закупца или закуподавца не престаје закуп, већ се он наставља са правним следбеницима са његовим наследницима као што је у тој предметној ситуацији. Закупац може да поднесе парничну тужбу ии свакако припада му право на накнаду штете. Како он има својих улагања на тој парцели, тако ина користи која би се утврдила”, рекао је за РИНУ адвокат Марко Марковић.
Није редак случај да власник имања и закупац не потпишу уговор, него се договоре на реч, заправо често закуподавац инсистира да му се имање обрађује да се не би укоровило.
Уговор о закупу јесте неформалан, мада, када је предмет закупа непокретност, стамбени простор, пословни простор или земљиште, као што је у овој ситуацији, правило је да се такав уговор закључује у писаној форми уз обавезну оверу потписа код надлежног јавног бележника. Међутим, како то у пракси често није тако, ми онда најчешће прибегавамо конвалидацији таквих уговора, уколико, обе стране испуне своје уговорне обавезе. Свакако је препорука да се такви уговори закључују у писаној форми, као што у овој предметној ситуацији постоји проблем доказивања, улагања, прибирања плодова”, рекао је адвокат Марковић.
Потенцијални принос је посебан део за који је надлежан вештак одговарајуће струке, у оваквим случајевима грономске који би дао свој налаз и мишљење, па би се према томе донела одговарајућа пресуда.
Извор: РИНА