Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић изјавио је да је на евиденцији те службе око 390.000 људи, што је најмањи број икада забележен у нашој земљи.
У изјави за Тањуг, Мартиновић је рекао да је то први пут да је број незапослених пао испод 400.000, као и да је тренутна стопа незапослености 10,1 одсто.
„То показује да је незапосленост врло стабилна и за око 0,8 одсто нижа у односу на први квартал 2022. године. Такође, имамо и повећање стопе запослености и сталну тражњу за новим радницима, тако да можемо да кажемо да је тржиште рада у Србији веома стабилно и да постоје шансе за запошљавање свих оних који активно траже посао”, рекао је Мартиновић.
Додаје да је прошле године 200.000 лица, која су била на евиденцији НСЗ, пријављено на обавезно социјално осигурање, пошто су засновали радни однос, на одређено или неодређено време или су закључила неку другу врсту уговора о привременом ангажовању.
Како је навео, брзина налажења посла зависи од низа околности, а најважније су поседовање тражених, адекватних квалификација, конкретних знања и вештина, потребног радног искуства, али и мотивација за рад.
„Више од 60 одсто лица које се налазе на нашој евиденцији улазе у круг дугорочно незапослених, што значи да посао траже дуже од 12 месеци”, рекао је директор НСЗ.
На питање о старосној структури оних који су на евиденцији НСЗ, одговара да је 18,5 одсто млађих од 30 година, а да старији од 50 година чине 40 одсто пријављених на бироу и додаје да се за њих последњих година примењује активна политика запошљавања.
„Оно што карактерише наше тржиште рада јесте заиста неповољна структура, имајући у виду да око 35 одсто лица која су незапослена, спада у категорију неквалификованих или ниско квалификованих. Средњошколци заузимају 52 одсто, док су остало људи са завршеним високим образовањем”, објашњава Мартиновић.
Истиче да је већ годинама највећа тражња за информатичарима, пре свега програмерима, затим инжењерима из области грађевине, машинства, електронике, електротехнике, али и за фармацеутима, економистима, лекарима са специјализацијама, професорима енглеског, немачког језика, професорима математике, физике.
„Када говоримо о профилима средње стручне спреме свакако су то они који поседују конкретна знања и вештине као радници у грађевинској области: зидари, столари, тесари, затим оператери на ЦНЦ машинама, возачи, радници обезбеђења, неговатељице, медицинске сестре, радници у угоститељству, туризму, трговини”, наводи Мартиновић.
Како је рекао, сматра да је данас много шири круг људи који могу да пронађу посао из групе незапослених која има мање шансе на тржишту рада.
„Најмање шансе на тржишту рада имају ниско квалификовани, али чак и за њих имамо могућности за запослење, ако желе да раде на сезонским пословима у пољопривреди, грађевинарству и угоститељству”, поручује директор НСЗ.
Што се тиче људи који примају новчану помоћ за незапосленост, каже да се и њихов број смањује и да их је сада 28.700, док их је прошле године било око 30.000.
„То су она лица који су технослошки вишкови или им је радни однос престао из било ког другог разлога који је независан од њихове воље и кривице. Што се тиче висине накнаде, најнижи износ је око 20.000 динара нето, а највиши је око 44.500 и то се сваке године усклађује са растом потрошачких цена”, објашњава Мартиновић.
Теже запошљивим лицима или лицима са нижим квалификацијама НСЗ пружа могућност обуке.
„Највећи број лица улази кроз обуке за тржиште рада и ту укључујемо особе са инвалидитетом и оне без завршене средње школе. Послодавцима нудимо подстицај да врше обуке било за незапослено лице, било за запослено лице које жели да се преквалификује. Такође, имамо програме стицање практичних знања за лица која немају завршену средњу школу или за лица која су дуже од 12 месеци незапослена”, наводи директор НСЗ.
Додаје да су то заиста делотворни програми који укључују велики број лица сваке године и да они тако стичу нова знања, вештине и компетенције које им помажу да пронађу и задрже посао.
Извор: ГЗС/Тањуг