Са више од 80 одсто територије под шумама, бројним ендемским врстама и најбројнијом популацијом мрког медведа у Србији, Тара није само један од најзначајнијих националних паркова у земљи, већ и простор од изузетног европског и светског природног значаја. Истовремено, уз све већи број посетилаца, Национални парк успешно спаја заштиту природе, научна истраживања и развој одрживог туризма.
Ранко Милановић дипл. туризмолог, Руководилац Службе информисања, презентације и туризма
НП Тара, истиче да поређење Таре са другим националним парковима није једноставно, јер свако заштићено подручје има своје специфичности. Ипак, оно што Тару издваја јесте изузетно очувана и разноврсна шумска станишта.
-На простору Националног парка регистровано је чак 40 шумских заједница, у којима доминирају мешовите шуме јеле, букве и смрче. Забележено је и близу 1.200 врста васкуларне флоре, што представља готово трећину укупне флоре Србије, док је 76 врста ендемично и законом заштићено. Симболи Таре су Панчићева оморика, Панчићев скакавац, мрки медвед и дивокоза.
Посебно место припада Панчићевој оморици – терцијерној ендемској и реликтној врсти која је преживела ледено доба и данас представља један од највећих симбола српске природе, наглашава Милановић.
Оморика је откривена 1875. године у Заовинама, а иако је свако њено стабло законом заштићено, климатске промене и све слабије природно обнављање представљају озбиљан изазов за њен опстанак. Због тога се у сарадњи са домаћим и међународним стручњацима спроводе бројна истраживања и пројекти очувања њених станишта у Србији и Републици Српској.
Највеће станиште мрког медведа у Србији
Тара је и најважније станиште мрког медведа у Србији. Према проценама, на овом подручју живи око 70 јединки, што представља најбројнију и стабилну популацију у земљи.
-Од 2006. године спроводи се континуирани мониторинг у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду. Праћење се обавља помоћу ГПС огрлица, ДНК анализа и фото-замки, а резултати показују да је популација стабилна и да није угрожена, каже Милановић.
Поред медведа, редовно се прате и шумски екосистеми, дивокозе, птице, лептири, маховине и бројне друге ретке биљне и животињске врсте.
Велики пројекти очувања природе
Очување природе заснива се на три режима заштите. Локалитети првог степена обухватају више од 13 одсто територије и намењени су искључиво научним истраживањима и контролисаној едукацији, док су у другом и трећем степену дозвољене активности попут планског газдовања шумама, туризма и изградње инфраструктуре уз строго прописане услове.
Према Милановићевим речима, Један од најзначајнијих пројеката последњих година је обнова тресетишта Црвени поток, једног од најређих станишта у Србији, реализована уз подршку Шведске агенције за међународни развој (СИДА) у оквиру програма „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, за који је Национални парк добио престижно признање.
-Истовремено је успешно решаван и проблем сушења шума изазван пренамножењем поткорњака. Уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке, Управе за шуме и Шумарског факултета постављено је чак 1.200 феромонских клопки, чиме је популација овог инсекта враћена у природне оквире. Паралелно се ради на јачању капацитета за заштиту од шумских пожара и едукацији локалног становништва и посетилаца.
Изазови – дивља градња, отпад и пожари
Иако је природа добро очувана, Национални парк се суочава са бројним изазовима. Међу највећим проблемима издвајају се бесправна изградња викендица, недовољно развијена канализациона инфраструктура, отпад и ризик од шумских пожара изазван несавесним понашањем појединаца.
-Управљање шумама такође је често предмет погрешних тумачења у јавности. Из Националног парка наглашавају да се сеча обавља искључиво као мера неге, обнављања и очувања шума, у складу са законом и искључиво у зонама где је то дозвољено, наглашава Милановић.
Туризам расте, али природа остаје на првом месту
Према подацима Републичког завода за статистику, од јануара до маја 2026. године Тару је посетило 26.164 туриста, који су остварили 99.231 ноћење, што је раст од 2,9 одсто у доласцима и чак 11,3 одсто у броју ноћења у односу на исти период прошле године. Ипак, у Националном парку истичу да стварни број посетилаца премашује званичну статистику, јер се евидентирају само туристи који плаћају боравишну таксу.
-Највећу пажњу посетилаца привлачи Бањска стена, најпознатији видиковац на Тари, али су веома посећени и Соколарица, Зеленика, Јањач, Сјенич и Биљешка стена. Посетиоцима се препоручује и обилазак Манастира Рача, врела Лађевац и новоотвореног Музеја ћирилице у Бајиној Башти.
Више од 300 километара пешачких стаза
Тара је једна од најразвијенијих дестинација за активан одмор у Србији. Посетиоцима је на располагању више од 300 километара обележених планинарских стаза, распоређених на 30 различитих рута, као и два међународна пешачка коридора – Европски пешачки пут Е7 и Виа Динарика.
Ту су и три бициклистичке руте укупне дужине 75 километара, тематске едукативне стазе и два центра за посетиоце у Бајиној Башти и на Митровцу, док је у току усклађивање мреже стаза са националним стандардима.
Сарадња са локалном заједницом
Милановић додаје да Национални парк Тара блиско сарађује са Туристичком организацијом „Тара–Дрина“, локалном самоуправом, туристичким организацијама Ужица, Златибора и Туристичком организацијом Србије.
-Посебан значај има Савет корисника Националног парка Тара, основан 2018. године, који окупља представнике институција, привреде, удружења и локалног становништва. Од 2024. године овај савет одлучује и о расподели средстава прикупљених од накнада за моторна возила која улазе у заштићено подручје.
Очување природе – обавеза свих
У Националном парку наглашавају да је едукација посетилаца, посебно деце и младих, један од најважнијих задатака. Кроз сарадњу са школама, факултетима и бројне едукативне програме развија се свест о значају очувања природе, док се сваке године објављују и нове стручне публикације. Недавно је из штампе изашла монографија „Гљиве Националног парка Тара“.
-Тренутно се реализује и међународни пројекат „Trails for Change“, који окупља десет организација из девет европских земаља са циљем развоја планинског бициклизма, трејл трчања и планинарења уз истовремено очување природе и планинских стаза.
Порука управљача Националног парка свима који овог лета планирају посету је једноставна – Тара нуди нетакнуту природу, јединствене биљне и животињске врсте и богат садржај за љубитеље активног одмора. Али, да би тако и остало, неопходно је да сваки посетилац поштује правила боравка у заштићеном подручју – да се креће обележеним стазама, не оставља отпад, не узнемирава дивље животиње и не користи отворени пламен ван за то предвиђених места. Само тако ће Тара сачувати своје природне вредности и за генерације које долазе.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Огласна табла