Од прве читаонице основане 1869. године до савремене установе културе – Народна библиотека у Пожеги улази у нову фазу развоја. Реконструкција ће донети функционалнији простор за књиге и читаоце, мултифункционалну дворану за културне програме и савременији изглед објекта.
Народна библиотека у Пожеги, једна од важних установа културног и образовног живота овог краја, улази у нову фазу развоја кроз реконструкцију и унапређење постојећег објекта. Овај пројекат не представља само обнову зграде већ и улагање у установу која деценијама чува књижно и завичајно наслеђе, подстиче читање и организује културне програме за грађане свих генерација.
Радови који су у току омогућиће боље коришћење постојећег простора, унапређење услова за смештај библиотечког фонда и стварање нових могућности за књижевне вечери, изложбе и друге културне садржаје. Посебан акценат стављен је на позајмно одељење, које ће добити знатно више простора и бити уређено тако да читаоци лакше проналазе и самостално бирају књиге.
Тринаест милиона динара подршке Министарства културе
Важан корак у реализацији пројекта направљен је 8. јула 2026. године, када су министар културе Никола Селаковић и председник општине Пожега Ђорђе Никитовић потписали уговор којим је Министарство културе, у оквиру програма „Градови у фокусу 2026“, определило 13 милиона динара за реконструкцију и доградњу Народне библиотеке.
Подршка је намењена унапређењу културне инфраструктуре и стварању бољих услова за рад установе која има значајну улогу у културном животу Пожеге. Пројекат треба да омогући функционалније коришћење простора, боље услове за чување библиотечке грађе и развој садржаја намењених читаоцима, истраживачима и љубитељима књиге. Посебан значај има унапређење услова за смештај легата и завичајне грађе, као и проширење простора за читање, учење и истраживачки рад.
Тиме се стварају предуслови да библиотека, поред своје основне делатности, додатно развија улогу важног културног и образовног средишта општине.Како је после потписивања уговора истакао министар Селаковић, овај пројекат који је Министарство културе подржало са 13 милиона динара, представља један од првих већих пројеката у области културне инфраструктуре у тој општини у последњих десетак и више година.
„Народна библиотека у Пожеги, по свом књижном фонду, броју читалаца и чланова, као и по броју културних активности које организује, превазилази оквире многих библиотека у овом делу Србије и сврстава се међу значајне народне библиотеке у нашој земљи.
Реконструкцијом и доградњом библиотека ће добити нов, функционалан и лепо уређен простор, у којем ће бити места за смештај бројних легата, више простора за читаонице и боље услове за све који долазе да читају, проучавају различите области, израђују научне радове или се припремају за полагање испита“, нагласио је Селаковић.
Према речима Ђорђа Никитовића председника општине Пожега, реализацијом овог пројекта добија се додатни, савремено уређен простор, што ће омогућити да унапређење услуга библиотеке и значајно боље услове за кориснике.
„Општина Пожега за реконструкцију и доградњу библиотеке издваја пет милиона динара, што, уз 13 милиона динара које је определило Министарство културе, чини укупно 18 милиона динара за овај пројекат.
Ово је важан корак у унапређењу културне инфраструктуре наше општине, али и подстицај за наставак сарадње са Министарством културе на другим пројектима“, рекао је Никитовић.
Историја библиотечке делатности у Пожеги много је старија од саме установе. Према историјским подацима, прва културна институција у овом крају била је Читаоница, основана 1869. године.
Њен настанак сведочи о раном развоју културног живота и потреби тадашњих становника да књига, знање и писана реч буду доступни ширем кругу људи. Културна традиција настављена је оснивањем читаонице у Горњој Добрињи 1880. године, као и пожешких радничких читаоница 1889. и 1903. године.
У периоду између два светска рата настајао је и већи број сеоских народних књижница и читаоница. Иако ове установе нису све деловале у континуитету, њихово оснивање показује да су образовање, доступност књига и културно уздизање били важан део друштвеног развоја Пожеге и околних села.
Та традиција представљала је основу за формирање јавне библиотеке након Другог светског рата, чиме је библиотечка делатност добила организованији и трајнији институционални оквир.
Оснивачка скупштина одржана 1952. године
Оснивачка скупштина Градске библиотеке одржана је 24. марта 1952. године. Прва година рада била је обележена организационим и финансијским тешкоћама, па је почетком 1953. године Народни одбор општине Пожега обновио рад библиотеке и реорганизовао њено пословање, обезбедивши финансирање из општинског буџета.
У наредним деценијама установа је пролазила кроз организационе промене, пратећи потребе средине и развој библиотечке делатности. Од 1962. до краја 1966. године била је у саставу Радничког универзитета „Драган Кувељић“, да би 1. јануара 1967. поново постала самостална установа културе.Важан корак у развоју био је 1979. године, када је отворено Дечје одељење, чиме је додатно унапређен рад са најмлађим читаоцима.
Почетком осамдесетих година формирано је и Завичајно одељење, намењено прикупљању и чувању грађе која сведочи о прошлости Пожеге и овог краја.Библиотека је тако постепено прерастала оквире установе која се бави искључиво позајмљивањем књига и постајала место окупљања читалаца, истраживача, ученика и свих оних који желе да упознају културно наслеђе свог завичаја.
Више простора за књиге, читаоце и културне програме
Реконструкцијом ће бити унапређена функционалност целог објекта, а посебна пажња посвећена је стварању бољих услова за читаоце и организовање културних садржаја. Подрумске просторије биће претворене у мултифункционални простор намењен књижевним вечерима, изложбама и другим програмима. Позајмно одељење биће проширено на цело приземље, док ће научно и завичајно одељење, читаонице и легати бити измештени на спрат.Већи и функционалнији простор позајмног одељења омогућиће прегледнији распоред књига и једноставнији приступ библиотечком фонду.
„Планирано је постављање нижих полица, између којих ће читаоци моћи слободно да се крећу, самостално разгледају наслове и бирају књиге, уз простор за седење и листање публикација.„Оно што је нама битно је да позајмно одељење буде јако великог простора, да ту можемо да сместимо све књиге.
Полице ће бити много мање, да може да се приђе полицама, тако да ће наши суграђани, наши корисници моћи да шетају између полица, да бирају књиге, да им буду потпуно приступачне. Биће ту и фотеље на којима ће моћи да седе, да разгледају књиге.
Што се тиче подрумских просторија, ту намеравамо да направимо једну малу дворану у којој ће се одржавати књижевне вечери и изложбе“, каже Драган Јовановић Данилов директор Народне библиотеке Пожега.
Према његовим речима, формирањем мултифункционалне дворане библиотека ће добити простор прилагођен различитим културним догађајима. Књижевне вечери, представљања аутора и публикација, изложбе и сусрети са ствараоцима моћи ће да се организују у оквиру саме установе, чиме ће се додатно повезати библиотечка делатност и културни живот града.
Савремена фасада и нови изглед објекта
Поред промена у унутрашњости, библиотека ће добити и нови спољашњи изглед. Планирана је савремена фасада са великим стакленим површинама, која ће објекту дати модернији архитектонски израз.
На тај начин биће унапређен не само изглед зграде већ и укупни утисак простора у којем се одвијају библиотечке и културне активности. Ново архитектонско решење прати функционалне промене унутар објекта и потребу да библиотека одговори на захтеве савременог начина коришћења јавних установа културе.
Према најавама, радови би требало да трају до почетка наредне године. Током реконструкције библиотека је затворена за кориснике, а по завршетку радова Пожега би требало да добије функционалнији и савременији простор за читање, учење, истраживање и културна окупљања.
Чувар завичајне баштине и место сусрета генерација
Посебно место у делатности Народне библиотеке Пожега има Завичајно одељење, основано почетком осамдесетих година. Његов значај огледа се у прикупљању и чувању публикација, докумената и других материјала који сведоче о историји, људима и културном развоју пожешког краја.Таква грађа има вредност не само за библиотечке кориснике већ и за истраживаче, историчаре, ученике, студенте и све који се баве проучавањем локалне прошлости.
Очување завичајне грађе омогућава да се знања о прошлости преносе будућим генерацијама и да локална историја остане доступна јавности.Унапређење услова за чување библиотечке грађе, укључујући легате и завичајне збирке, стога представља један од важних аспеката планиране реконструкције.
Библиотека има и значајну улогу у савременом културном животу Пожеге. Књижевне вечери, промоције публикација, разговори са ауторима, изложбе и програми намењени различитим генерацијама доприносе томе да ова установа буде место сусрета, размене идеја и стицања нових знања.
Посебан значај има стварање бољих услова за децу и младе, јер се управо кроз рани сусрет са књигом развијају читалачке навике, радозналост и интересовање за знање. Истовремено, већи простор за читаоничке и истраживачке активности биће важан за ученике, студенте, наставнике и све који библиотеку користе за образовање и професионално усавршавање.
Улагање у културу и будућност Пожеге
Реконструкција Народне библиотеке повезује две важне димензије развоја Пожеге – очување културне традиције и стварање услова за савремене потребе грађана.
Народна библиотека није само место на којем се позајмљују књиге. Она је чувар колективног памћења, део културног идентитета града и простор у којем се сусрећу генерације.
Зато реконструкција и уређење њеног објекта представљају улагање у културу, образовање и доступност знања, али и у будућност установе која је деценијама део свакодневног живота Пожежана.
Новим просторним решењима стварају се предуслови да библиотека сачува своју традиционалну улогу, истовремено развијајући нове садржаје и начине рада примерене потребама савременог друштва. Књига, читање и културни сусрети тако ће и у наредним годинама остати важан део културног живота Пожеге.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Пожега. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Огласна табла