На самој Ибарској магистрали, у месту Мајдан, налази се кафана која већ читав век чува успомене на нека друга времена. Некада незаобилазна станица за возаче, рабаџије и путнике намернике, данас стоји тиха и напуштена, чекајући нову прилику. Кафана „Шофер“, позната и као „Мала Југославија“, деценијама је била место сусрета људи из свих крајева бивше државе. Овде су ноћили путници који су из правца Ужица и Чачка путовали ка Београду.
„Дуга је историја ове кафане. Направљена је још пре рата, док није било асфалта, све је била калдрма. Кад људе ухвати мрак, овде су остављали коње и волове, преспавали до свитања па настављали пут ка Београду“,каже власник Слободан Јовановић.
Кафана је временом добила и посебан надимак.
„Звали су је Мала Југославија. Долазили су возачи са свих страна – Македонци, Хрвати, Срби, Босанци. То је била чувена шофер кафана“, истиче он.
Слободан је објекат купио 1999. године и водио га више од деценије, све до тренутка када је посао почео да опада.
„Све је мање било гостију. Отварањем аутопута број се нагло смањио и више није било рачунице да се ради“, каже Јовановић.
У најбољим данима, кафана је радила без престанка.
„Радило је 24 сата, музика је била до јутра. Нема певача који овде није долазио“, додаје он.
Данас унутрашњост изгледа као да је време стало. Столови и столице су на својим местима, шанк и даље стоји, а простор који је некада примао и до 100 гостију сада је празан.
„Овде је било места за сто људи, све је и даље у функцији“, каже власник док показује објекат.
Посебно место заузимао је део за издвојене госте, где су се склапали важни послови.
„Ту су се договарали послови иза затворених врата, то је било посебно место у кафани“, наводи он.
Објекат је, како каже, изузетно квалитетно грађен.
„Зидови су пола метра, ручно печена цигла. Објекат је здрав, треба само мало улагања“, објашњава Јовановић.
Ипак, године су пресудиле.
„Стигле су ме године и више не могу да радим. Треба неко млађи да настави“, искрено признаје.
Уз кафану иде и плац од око 35 ари на атрактивној локацији уз магистралу, што отвара бројне могућности за будућег власника.
На крају, Јовановић има само једну жељу.
„Ко год да купи, нека не мења име. Ово није само кафана, ово је историја“, поручује он.
РИНА