Осим што имају право да нам испразне новчаник, имају ли трговци у Србији обавезу да нас чују и разумеју – када грамажа производа пада, а његова цена остаје иста? Уредник портала „Каматица“ Душан Узелац каже за РТС да трговци на то нису законом обавезани, али да потрошачи могу да утичу бојкотом. Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије истиче да грађани често заборављају своју моћ приликом одласка у куповину.
Позната чоколада, која је некада тежила 100 грама, сада има само 90, а цена је порасла са 1,49 на 1,99 евра. Немачко удружење потрошача ову праксу је прогласило најбезочнијом обманом.
„То је обмана која се зове шринкфлација. То не раде само продавци, већ и произвођачи – смањују количину производа, а у договору са продавцима цену остављају истом или је повећавају. Поскупљење, које потрошачи често и не примете, један је од најчешћих видова обмане. Други чест проблем је несаобразност производа, где трговци углавном одбијају рекламације“, истиче Дејан Гавриловић из Удружења потрошача „Ефектива“.
Ситна слова на полеђени
Осим чоколаде, најчешћи примери овакве праксе су брашно, кафа и кућна хемија. Потрошачи се жале да, рецимо, у паковању омекшивача више нема 2,2 литра већ 1,5, а цена је остала иста. Нова количина је означена ситним словима на полеђини паковања, па многи то и не примете, већ купују по навици.
Према Закону о заштити потрошача, продавац је одговоран ако промена на производу није јасно назначена, јер потрошач рекламацију може да упути само ономе од кога је производ купио.
Удружења за заштиту потрошача најчешће ослушкују жалбе, указују на проблеме и сугеришу продавцима шта да промене како купци не би били оштећени.
„Као трговински ланац, наша је улога да све измене јасно и транспарентно истакнемо на месту продаје. Посебно водимо рачуна о томе да цена по јединици мере буде видљива, како бисмо потрошачима олакшали поређење и омогућили информисану куповину“, каже Горана Лабудовић Милосављевић, власница једног малопродајног објекта.
Гавриловић истиче да су од Министарства трговине тражили да уведе пропис којим би трговци и произвођачи били обавезани да, уколико смање грамажу производа, обавезно промене изглед амбалаже или јасно упозоре потрошаче на смањење количине.
Неправично и законито
Душан Узелац, уредник портала Каматица, напомиње да су пословне праксе често неправичне, али законите, што доводи до тога да грађани буду емотивно револтирани.
„Недавно је бојкот одређених продавница био једини начин борбе. Имамо велики простор за потрошачку едукацију јер смо у механизму агресивне капиталистичке продаје. Када би потрошачи колективно игнорисали одређеног произвођача због нефер односа, то би имало ефекта“, сматра Узелац.
Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије додаје да морамо да схватимо да куповина више није једноставна ствар, већ треба да буде промишљена одлука.
„Потребно је да поредимо цене и правимо списак пре одласка у продавницу – тако штедимо новац и користимо снагу потрошача“, каже Николић.
У Србији постоје удружења за заштиту потрошача која се финансирају из сопствених извора, али и она која добијају средства од државе. У оба случаја, циљ је исти – да потрошачи не буду обманути и да буду информисани о својим правима.
РТС
