Док се у Србији готово свака воћарска сезона претвори у велику расправу о цени малине, једно друго домаће воће све сигурније гради статус нове премиум културе.
Боровница, коју произвођачи већ годинама називају „плавим златом“, и ове сезоне постиже вишу откупну цену од малине, а разлика је посебно упадљива у тренутку када су малинари незадовољни понудама откупљивача.
Род високог квалитета и добра цена
Према подацима које преносе домаћи медији, произвођачи за килограм боровнице добијају око 530 динара, док се откупна цена малине креће углавном између 400 и 450 динара по килограму.
Тако је воће које је некада у Србији важило готово за егзотику постало озбиљан конкурент једном од највећих симбола домаћег аграра.
„Плаво злато“ мења српско воћарство
Успон боровнице није случајан.
Србија има повољне климатске услове за њену производњу, а домаћа сезона долази у периоду који може бити интересантан европским купцима свежег воћа.
За разлику од малине, која се великим делом везује за хладњаче, замрзавање и дугогодишње сукобе произвођача и откупљивача, боровница је снажно оријентисана ка тржишту свежег премиум производа.
Квалитетан плод, правилно сортиран, охлађен и упакован, може брзо да заврши код купаца на европском тржишту.
Управо ту лежи један од разлога због којих ова култура привлачи све више пажње.
Цена добра, али улагања нису мала
Висока цена, међутим, не значи да је производња боровнице лака зарада.
Подизање савременог засада захтева озбиљан капитал, квалитетан садни материјал, прецизно наводњавање, одговарајућу киселост земљишта или производњу у контејнерима, заштиту од града и добро организован ланац хлађења.
Додатни изазов представља радна снага.
Берба мора да буде пажљиво организована, јер квалитет плода директно утиче на цену и могућност извоза. Почетком овогодишње сезоне домаћи медији су извештавали и о дневницама берача које могу достићи неколико хиљада динара, док је мањак радника означен као један од проблема произвођача.
Другим речима, „плаво злато“ може добро да се плати, али тражи и озбиљан пословни приступ.
Зашто боровница постаје све занимљивија?
Велика предност овог воћа је његова позиција на тржишту.
Боровница се широм света промовише као здрава и практична намирница, лако се уклапа у доручак, смутије, десерте и савремене прехрамбене навике, а атрактивна је и млађим купцима.
Истовремено, због мале грамаже паковања и премиум имиџа, потрошачи често прихватају знатно вишу цену него код традиционалног сезонског воћа.
За произвођаче из Србије то отвара простор да се не такмиче само количином, већ квалитетом, раним изласком на тржиште и брзином испоруке.
Малина остаје гигант, али…
Наравно, боровница још не може да замени малину по укупном значају за српски аграр.
Малина има много дужу традицију, велики број произвођача, развијену инфраструктуру и препознатљивост Србије на светском тржишту.
Али овогодишња разлика у откупним ценама показује да се мапа домаћег воћарства мења.
Док се произвођачи малине боре за вишу цену и упозоравају да им понуђени износи не покривају очекивања, боровница наставља да гради репутацију културе са снажним извозним и тржишним потенцијалом.
Зато можда више није питање да ли ће „плаво злато“ постати важан део српског воћарства.
Важније питање је колико брзо може да расте и да ли ће једног дана малини озбиљно угрозити круну најпрепознатљивијег српског бобичастог воћа.
Извор: 24седам