На данашњи дан пре тачно 19 година, Никола Радосављевић усмртио је деветоро мештана села Јабуковац.
За мање од сат времена, 27. јула 2007. године, свакодневни живот у селу Јабуковац прекинут је незамисливом трагедијом. Тридесетдеветогодишњи Никола Радосављевић, гастарбајтер који је привремено радио у аустријском месту Хинберг, усмртио је деветоро и тешко ранио двоје својих комшија.
Деветнаест година касније, ране овог места и даље нису у потпуности зарасле, а мештани носе тежак терет прошлости.
Мотив злочина: Свађа, бунар и илузија о „влашкој магији“
Мештани памте да је крвави поход почео након породичне драме. Радосављевић је најпре претукао супругу Јелену, која је, спасавајући сопствени и живот своје деце, побегла код комшинице. У стању тешког растројства, Радосављевић је потом скочио у бунар, из ког се готово сам извукао.
Према сведочењу мештана и његовог оца Петра, Николи је ум био потпуно помућен веровањем да су му бачене „мађије“, од којих је покушавао да се заштити црвеним концем. Након изласка из бунара, узео је оружје, опасао се реденицима муниције и започео један од најсуровијих злочина у модерној историји Србије.
Хронологија крвавог пира
Крећући се кроз село, Радосављевић је сејао смрт без милости. Његове прве жртве биле су прве комшије: Вељко Ђорђевић (58), његов син Драган (22) и ташта Марина Куткуреговић-Барбуцић (75). Злочин се наставио пред кућним праговима и на улицама, а међу жртвама су били:
Супружници Бранислав (58) и Драгиња Боронгић (55).
Петнаестогодишњи Срђан Бађикић и његов отац Синиша (36), који је страдао покушавајући да спаси сина.
Бранислав Бадејевић (30) и Перса Јелица Банковић, убијена на својој тераси.
Аника Чогић (62), ташта његовог рођеног брата, која је уједно била и његова последња жртва.
Ухапшен је исте ноћи на сеоском гробљу, поред породичне гробнице, где је покушао да пресуди и себи.
Где се данас налази Никола Радосављевић?
Многи се питају каква је судбина сачекала масовног убицу. Радосављевић се данас не налази у класичном затвору. Током суђења је утврђено да је у тренутку злочина био неурачунљив, те да је боловао од акутне параноидне психозе.
Од 2008. године, смештен је под сталним надзором у Специјалној болници за психијатријске болести „Горња Топоница“. Мештани тврде да он понекад из болнице телефоном зове комшије у селу, отежано комуницира због лекова и распитује се за људе, док га је ужа породица – супруга и деца – потпуно напустила и више не долазе у Јабуковац. Његови родитељи су у међувремену преминули.
Живот са стигмом: „Јабуковац су радни људи, а не само црна хроника“
Иако се живот у Улици Албанске споменице наставио, неке куће остале су заувек пусте и зарасле у коров, укључујући и кућу самог убице. Становници се и данас боре са предрасудама.
„Чим кажемо да смо из Јабуковца, приметим да се људима промени поглед. Одмах нас гледају другачије,“ признаје један од мештана.
Село је нажалост поново доспело у црну хронику 2019. године због четвороструког убиства у засеоку Веља Вратне, што је додатно отежало покушаје Јабуковчана да се ослободе стигме.
Ипак, мештани желе да Србија зна право лице њиховог места.
„Ми смо вредни домаћини. Имамо своју традицију, влашку културу и обичаје, плодне њиве и шуме… Волео бих да нас по томе препознају,“ поручује саговорник „Новости“, наглашавајући да се прошлост и жртве не заборављају, али да село заслужује да се памти по животу који у њему и данас траје.
Извор: СД