Од Ускоковића до Симовића: Народна библиотека Ужице већ 170 година чува културно памћење града и ствара нове генерације читалаца

Народна библиотека Ужице већ 170 година није само место у коме се позајмљују књиге, већ институција која чува културно наслеђе и памћење града.

Како истиче директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић, кроз бројне програме, изложбе, књижевне вечери и предавања библиотека настоји да новим генерацијама приближи личности које су обележиле историју Ужица.

-Поред тога што чувамо сећања на знамените Ужичане, трудимо се да што чешће угостимо и савремене завичајне ауторе,  али и оне који више не живе у нашем граду, међу којима су песник Радомир Андрић и добитник НИН-ове награде Светислав Басара  и многи други. Такође, врата наше установе увек су отворена и за младе ствараоце чија ће најбоља дела тек бити написана, додаје Мурић.

Она наглашава да библиотека, поред неговања сећања на великане, редовно организује сусрете са савременим завичајним писцима и пружа подршку младим ауторима.

Завичајна баштина доступна свима – ускоро Легат Љубомира Симовића

Очување културног наслеђа један је од најважнијих задатака Народне библиотеке Ужице. Зато је по речима директорке Мурић, значајан део издавачке делатности посвећује завичајним ауторима и историји ужичког краја.

-Академик Љубомир Симовић оставио је Библиотеци део своје богате заоставштвине која ће ускоро, након завршетка оставинске расправе, бити део посебног легата, за чије потребе је у потпуности реконструисан простор на спрату установе.

Поред поклон-збирки ужичких професора Милоша Б. Јанковића, Митра П. Митровића, Живана Л. Ћирића, Драгутина М. Прљевића које су формиране крајем 20. века, посебно је значајна збирка књига са посветама аутора  Радовану Поповићу, једном од најзначајнијих биографа српске књижевности. Ова збирка од преко 2000 књига заузима посебно место у Читалишту Народне библиотеке и изазива велико интересовање посетилаца.

Међу најзначајнијим издањима су фототипско издање докторске дисертације Милана Кашанина „Бела црква каранска”, тематски бројеви часописа „Међај”, публикација „Ужице више од свега што је било”, као и ново фототипско издање Рујанског четворојеванђеља.

Најновији период у историји часописа Међај, који Библиотека издаје од 1981. године, обележили су тематски бројеви везани за завичајно стваралаштво, посвећени Гојку Тешићу, Радовану Поповићу, Миленку Мисаиловићу, Милосаву Тешићу, Светиславу Басари, Миленку Пајићу.

Посебну пажњу културне јавности заокупила  је и публикација „Ужице више од свега што је било“, чији је уредник Зоран Јеремић, а представља избор текстова различитих аутора о Ужицу и ужичком крају. Кроз програм „Ужице ˗ престоница културе Србијеˮ штампано је и ново фототипско издање Рујанског четворојеванђеља у боји чији су издавачи, поред Народне библиотеке Ужице, Народна библиотека Србије и Институт за српски језик САНУ.

Савремене технологије у служби очувања баштине

Библиотека последњих година успешно спаја традицију и савремене технологије. Интензивно се ради на дигитализацији старе и ретке библиотечке грађе, па су на сајту установе доступни бројни стари листови, часописи и публикације које су од непроцењивог значаја за проучавање прошлости Ужица и овог краја.

–На процесу дигитализације континуирано се ради и на сајту Народне библиотеке Ужице https://www.biblioteka-uzice.rs/digitalna-biblioteka/ може се погледати све што је до данас дигитализовано. Поред часописа Међај и и старијих бројева локалног листа Вести, доступни су часописи и листови који су излазили у првој половини двадесетог века: Службени гласник царског и краљевског Окружног заповедништва у Ужицу за време првог светског рата – Amts Blatt; Златибор: народни лист; Спорт и филм; Ужички одјек; Ера: лист за озбиљну шалу и киселу збиљу. Поред часописа и новина, дигитализоване су публикације Спомен Гаврилу Ђ. Поповићу бившем проти округа ужичког (1900), Ужичко Планинско Друштво: његов рад од оснивања 11. априла 1910. год. до сада чији је аутор професор Коста Урошевића, као збирка прозе Павла Бјелаковића Скржућанина Из дневника једног бедника из 1928. године. Пандемија корона вируса била је повод за дигитализацију занимљиве брошуре Упутство за лечење и сузбијање заразне болести шпанске грознице из 1918. године. Од 2016. године, Народна библиотека Ужице издаје и стручни библиотечки часопис Корак библиотеке, чији се бројеви такође могу прочитати на сајту, истиче Мурић.

Истовремено, у оквиру програма „Ужице – престоница културе Србије” основана је конзерваторска лабораторија, у којој се тренутно обавља рестаурација вредних старих књига.

-Формирање лабораторије представљало је велики изазов, али смо успели да створимо услове да се и у нашој библиотеци обављају конзерваторски и рестаураторски послови, што је изузетно важно за очување вредне библиотечке грађе, истиче директорка.

Библиотека као место сусрета свих генерација

Током прошле године Народна библиотека Ужице имала је више од 7.500 чланова, преко 45.000 посета, више од 50.000 позајмљених публикација и више од 125.000 пружених услуга.

-Наш циљ није само да позајмљујемо књиге, већ да библиотека буде место сусрета, учења и дружења за све генерације, каже Мурић.

Посебна пажња посвећена је најмлађима. Само током последње деценије организоване су стотине едукативно-креативних радионица кроз које је прошло око 2.500 деце годишње. Овог лета успешно је реализован програм „Књиге на (с)цени”, који је спојио књижевност, драмско стваралаштво и игру, док су у току и шаховске радионице.

Велики јубилеј – 170 година Народне библиотеке

Ове године Народна библиотека Ужице обележава велики јубилеј – 170 година од оснивања првог ужичког читалишта, најстарије установе културе у Златиборском округу.

Обележавање је започело програмом посвећеним Радовану Поповићу, а централна свечаност биће одржана 19. августа, на Дан Народне библиотеке Ужице. Дан касније, 20. августа, библиотека припрема и посебан програм изненађења као поклон својим суграђанима.

-Желимо да и у наредним деценијама останемо место које повезује традицију и савремено доба, чува културно наслеђе и подстиче љубав према књизи и читању”, поручује директорка Душица Мурић.