Након трагедија које су се догодиле у нашој земљи, а са намером да се уз подршку стручних лица превазиђе настала тишина и чује глас младих, њихових родитеља и просветних радника у организацији Града Ужица и Школске управе Ужице одржана је трибина под називом “Младост за будућност”.
Изразивши наду да је оваква врста разговора, тек почетак даљих акитивности и корак ка остваривању још боље комуникације без ограничења и баријера, градоначелница Ужица, др Јелена Раковић Радивојевић, истакла је да је трибина организована са жељом да се кроз отворен разговор дође до најбољих решења за будућност.
“Идеја нам је да се кроз отворен разговор деце, родитеља, просветних радника и стручних лица из просвете и здравства створи добра и чврста мрежа отворене комуникације и разговора на свим нивоима и на све теме које се тичу младих у њиховом развојном периоду. Не постоје нелагодне и непријатне теме, постоје само неадекватни начини комуникације и мања отвореност у изношењу проблема, запажања или закључака. Зато је ово прилика да се удружимо, подржимо једни друге и спремно се суочимо са свим изазовима”.
Професорка српског језика Светлана Мајкић подсетила је на чињеницу да су управо млади наша будућност и да из тог разлога треба престати са игнорисањем или придиковањем.
“Можемо ли бити од помоћи, како да ухватимо прикључак? Можда тако што ћемо поставити темељ, бити сигурна база, чврсто сидро, чувари вредности. Тако што ћемо их научити како да избегну зло, и да га препознају. Младост не чека док ми жалимо за неким прошлим временима јер се у садашњости не сналазимо. Она нема времена за наше пројекције и наше страхове. То је наша одговорност. Она мора да испоштује снагу која је покреће. Ми можемо да понудимо љубав и искуство које као заједница имамо, мудрост о грешкама које не треба понављати, и свест о животу као највећој вредности”.
О важности комуникације у самој породици као једног од кључних фактора у препознавању проблема говорила је др Маја Лазић психијатар.
“Доба у коме наши млади одрастају јесте врло изазовно, захтевно и непредвидиво, али, када се врате из школе, уместо да их питамо о оценама или контролним задацима, прво их можемо питати са киме су се данас дружили, како им је било у школи, како се осећају, да ли су разговарали са својим друговима о нечему занимљивом. Треба, кроз ту врсту отворене и релаксиране комуниације, превазићи непријатности и баријере. Знамо да то није лако, ни нама одраслима, ни деци, поготову у околностима које су нас задесиле, али је и то прилика да се зближимо и унапредимо наше односе”.
Ученица ОШ “Стари град” Нађа Тановић поруку је упутила цитирајући речи Иве Андрића.
“Мали људи, које ми зовемо “деца”, имају своје велике болове и дуге патње, које после, као одрасли и мудри људи, заборављају. Ток догађаја у животу не зависи од нас, никако или врло мало, али начин на који ћемо догађаје поднети, зависи у доброј мери од нас самих, дакле, на то треба трошити снагу и обраћати пажњу. Младост је срећно доба у коме човек почиње веровати у себе, а још није престао веровати другима. И зато, не дајте да престанемо да верујемо у вас.”
Била је ово прилика да и остали учесници трибине, ученици, представници Савета родитеља, наставници и стручни сарадници изнесу низ предлога, који ће допринети пре свега бољој међусобној комуникацији. У складу са изнетим предлозима у наредном периоду биће организован низ састанака и отворених разговора у основним и средњим школама на подручју града.
Град Ужице
