Прелазак са посне на мрсну храну треба да буде постепен, поручују стручњаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ поводом престанка Ускршњег поста.
После вишенедељне исхране без намирница животињског порекла и хране спремљене на води или на мало уља, што су практиковали верници током Ускршњег поста, воће, поврће, житарице и риба биће замењени месом, ролатима, печењем, салатама са мајонезом, павлаком.
„Када се томе додају колачи, торте и алкохол добијамо висококалоричан оброк. Уколико, уз овакав оброк, заборавимо на умереност, могу се јавити мучнина, надутост, бол у стомаку“, наводи се у саопштењу Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.
Стручњаци указују да је потребно уносити мање количине хране распоређене на три до пет оброка у току дана. Увођење меса у исхрану треба почети са пилетином, ћуретином уз задржавање рибе у јеловнику барем два пута недељно.
Истиче се и важност начина припреме хране. Предност се даје куваној и динстаној храни спремљеној на мањој количини уља јер је лакша за варење у односу на поховану и пржену храну.
Што се тиче млека и млечних производа, у исхрану прво треба увести млади сир, јогурт, кисело млеко, односно млечне производе са нижим садржајем млечне масти.
Не треба заборавити ни на редован унос воћа, свежих салата, орашастих плодова, житарица.
Извор/Фото: РТС
