Језеро на Краљевом тргу на Златибору једна је од најпознатијих и најсликанијих локација, не само у Србији већ и у читавом региону. Иако смо сви били бар једном поред њега, мали број људи зна како је оно заправо настало. Прича сеже у давну 1940. годину када је разговор два у то доба јако утицајна пријатеља, променио све.
– Једног лепог мајског дана 1940. године, на простору данашњег Златиборског језера, где се некада налазила само кривудава речица Обудовица, шетали су Миладин Пећинар, инжењер и академик рођен у Љубишу, и његов пријатељ, београдски адвокат Александар Павловић, тадашњи председник туристичког друштва Златибор. Посматрајући овај мирни и питоми предео, Пећинар закључује да овај крај личи на лепо обучену девојку, али босу и прљвих ногу, на шта му Павловић кроз осмет предлаже да овај предео обују и дају му нови изглед, кажу за РИНУ у ТО Златибор.
Из те мисли рађа се идеја о изградњи језера, у које је уложено тадашњих 400.000 динара.
– Пројекат је урађен и почело је прикупљање светстава, али је рат на кратко све зауставио. Ипак, идеја није нестала, а 1947. године језеро је коначно изграђено. На овај начин, настаје један од симбола Златибора, језеро које се кроз године мењало, расло и развијало заједно са дестинацијом, да би данас постало најважније место окупљања, сусрета и доживљаја на најпосећенијој планини у Србији, додају у Туристичкој организацији.
Последња реконструкција урађена је 2020. године, након чега је језеро на Краљевом тргу добило фантастичне светлосне ефекте, постављена је плутајућа бина. Управо је то језеро данас симбол српске планине и омиљено место стотинама хиљада људи који годишње прођу кроз Златибор.
РИНА