Студенти Педагошког факултета у Ужицу, су изузетно задовољни како је протекао данашњи мирни скуп, посвећен подршци просветних радника.
Посебно смо захвални ученицима Ужичке гимназије, као и студентима који су нам помогли у организацији, а иначе не студирају на нашем факултету, већ су грађани овога града, што треба да им буде велики понос.
Одушевљени смо солидарношћу наших суграђана, највећи осмех на лицу измамили су најмлађи, а најхуманије поруке смо добили од старијих Ужичана.
Част нам је била корачати уз професоре који су својим присуством уприличили овај скуп и охрабрили нас да чврсто стојимо иза својих ставова, захтева, али и колега из других градова који су започели цео овај процес.
На нивоу целе државе, у чак двадесет градова, у истом тренутку, говориле су се речи подршке, са истим циљем, а подстакнуте истим разлогом, Србија је уз просветаре. Велику захваланост дугујемо колегама са Архитектонског факултета у Београду, који су нам најпре упутили позив за прикључивање акцији, а потом и у потпуности изашли у сусрет приликом организације.
Карл Маркс је рекао – ,,Свет припада храбрима“.
И зато, још једном исказујемо велику подршку просветарима и поручујемо да ћемо бити истрајни у борби коју смо започели.
ПИСМО ПОДРШКЕ
Драги учитељи, наставници, професори,
Годинама сте неуморно улагали свој труд, знање и стрпљење како бисмо сви ми, који смо у вашим клупама седели, једног дана били самосвесни, образовани и савесни људи.
Данас, за нас не постоји бољи начин да вам се захвалимо, него да станемо уз вас, док се суочавате са разним врстама притисака. Не желимо да дозволимо да ико покуша да вас одврати од савесног обављања свог позива, само зато што верујете и подржавате све младе да, мислећи критички, поступају у складу са својим уверењима. Желимо да знате да у овој борби нисте сами, већ имате јаке савезнике, све нас, које сте својим радом обликовали.
Ви сте они који су нас научили да верујемо у себе, изражавамо своје ставове, развијамо критичко мишљење, држећи нам лекцију о достојанству и савести која у нама мора опстати до самог краја. Без вас, не бисмо имали снаге да се суочимо са небројаним изазовима које су одрастање и младост у овом систему донели, а који су од почетка ове борбе постали саставни део наших живота, тестирајући нашу храборист и упорност на путу ка здравијем друштву.
Наши досадашњи успеси у великој се мери темеље на труду, преданости и љубави коју сте нам пружили.
Срамотно је да допустимо да управо они људи без чијег постојања и деловања од давнина не би било ни најпростијих функционалних друштвених заједница данас буду угњетавани и ућуткани. Чињенично стање је да члановима ваше професије читав систем дугује много више од уставом загарантованог права говора, безбедности на раду и примања достојног вашег звања. Ваши захтеви су скромни, а ми их читамо потрешени чињеницом да такве ствари уопште морате да тражите.
Свесни смо колико је тешко у тренутном систему стајати чврсто и не одустајати. Знамо са колико се потешкоћа суочавате и да је лако бити обесхрабрен од стране оних који нуде јефтина обећања која се годинама понављају, али никада не донесу промене. Ипак, ви остајете посвећени свом позиву, и управо вас ваша посвећеност и борба чине кључним делом нашег друштва, чине вас незамењивима.
Првог новембра, време је стало, а 20. јануара мора да стане и читава просвета, јер без права на образ и на мисао, образовања нема.
Свим срцем уз вас,
Ваши студенти у блокади Педагошког факултета у Ужицу
