Сарачки и ћурчијски занат, израда веза „штампујит“, мавање кумбаре, свирање на тамбурици самици и пливање за Богојављенски крст уписани су у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.
Пливање за Богојављенски крст на листи нематеријалног културног наслеђа СрбијеФото: Сцреенсхот (Yоутубе/Телевизија српске дијаспоре)
Одлуку о упису донео је Национални комитет за нематеријално културно наслеђе на основу закључака Комисије за оцену предлога за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, која делује у Етнографском музеју у Београду, објављено је на сајту овог комитета.
У складу са закључцима Комисије, донета је одлука да у Национални регистар буду уписни традиционални занати и вештине и то сарачки занат, који обухвата скуп знања и вештина у вези са припремом материјала и израдом предмета од коже, првенствено за потребе коњарства.
Уписан је и ћурчијски занат који подразумева скуп знања и вештина прераде и обраде коже и израде предмета од крзна и коже, као и знања и вештине израде веза „штампујит“ на подручју Неготинске крајине и приобаља Дунава којим се најчешће украшава свечана женска влашка ношња.
Обичај паљења покладних ватри у Сиринићкој жупи у оквиру празновања Белих поклада (Прочке,) мавање кумбаре, као и пливање за Богојављенски крст – обичај пливања у отвореним водама, у рекама и језерима на празник којим се обележава дан Христовог крштења, уписани су као елементи „живог наслеђа“ из домена друштвених обичаја и пракси.
У Национални регистар уписана је и извођачка пракса свирања на тамбурицама самицама, односно четворожичним двогласно штимованим тамбурама које представљају део културе српског динарског становништва досељеног на простор Србије.
Аутор Срна
Извор: Озон
