Свети Илија се сматра једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у молитвама у пустињи.
Због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.
Добио је име по старословенском Богу Перуну, богу грома. Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији.
Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхиршћанског времена, а пророк Илија се још назива и „Громовник“.
На дан кад се слави Свети Илија у доста градова и села организују се вашари, а он спада у најпоштованије светитеље међу Србима, раме уз раме са Светим Николом, Светим Ђорђем и осталима.
Према народној традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
Свети Илија „Громовник“ пада у најсушније и најтоплије доба године. Постоји прича да је управо Илија тај који одређује када и где ће падати киша, а када ће да буде суша.
Због тога се и до данас у сеоским крајевима задржао обичај да се на Светог Илију никако не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.
Према народним веровањима, када СПЦ слави Светог Илију Громовника не би требало да се купате у „великим и отвореним водама“.
Ипак, верује се да после њега лето полако пролази, па је од давнина остала и позната изрека: „Од Светог Илије, сунце све милије“.
У многим деловима Србије организују се сабори и поштују се разноразни обичаји како догодине не би било олује и града.
Свети Илија „Громовник“ се слави као крсна слава, али се не кува жито, управо јер се сматра да је и данас овај светитељ жив.
Извор: 24седам