Цена кирије за двособан стан у Београду би могла да буде максимумално 500 евра. Ми смо закон написали, и он је предат народној Скупштини, и надамо се да ће владајућа већина прихватити да га стави на дневни ред“, рекао је професор Правног факултета Светислав Костић гостујући на ТВ Н1.
Костић, један од креатора предлога закона који би, према најавама предлагача, решио стамбену кризу у нашој земљи рекао је да је циљ да просечне породице могу да плаћају кирију за двособан стан, и да им преостане новца за нормалан живот.
У Србији је све више огласа за издавање станова по ненормално високим ценама које ретко ко себи може да приушти, истиче Н1.
“Често читамо и о томе да подстанари морају да напусте станове које изнајмљују управо због турбулентног тржишта изазваног ратом у Украјини”, рекао је он.
Рат у Украјини и прилив јако великог броја људи су, истакао је, довели до тога да је тај проблем сада дошао у неиздрживу фазу.
“Многи градови у Србији постају места у којима нема места за људе који у њима живе. Имамо пораст закупнина, када је Београд у питању, готово дупло. То је потпуно неиздрживо. Људи не могу себи да приуште да живе“, упозорава Костић.
Предлог закона, како је рекао, подразумева неколико ствари, од којих је прва контролисана закупнина.
„Када причамо о контролисаним закупнинама, оне су стваре у Европи 120 година. Није никаква новина. Беч има контролисане закупнине још од Првог светског рата. И то контролише држава“, истакао је Костић.
За неке је шок, нагласио је, сам предлог да се закупнина може ограничити, али да је то потпуно природно и нормално.
Издавање станова је посао који се налази на црном тржишту, јер се код нас не плаћа порез на ту делатност, а закон који предлаже, према његовим речима, омогућиће да ова област може лакше законски да се прати.
„Ми, из пописа из 2011. на тржишту у целој земљи имамо 260.000 станова, а Београд је половина тога. Од тога је пријављено да се плаћа порез за 2.000 станова, што је у промилима. Огромни су губици државе на неплаћеним порезима, с тим што се држава никада није претерано бавила тиме. Ради се о огромном броју обвезника које је тешко контролисати. Са друге стрране, закупци немају много интереса да пусте државу да им се меша у посао“, рекао је Костић.
Он је рекао да циљ није велики шок, већ да се тржиште врати неколико година уназад, да се цене врате на ниво који је издржив за људе, што је у потпуности у складу са Уставом.
„Максимални износ закупнине по једном квадратном метру би требао да износи један проценат просечне нето зараде. То је у овом тренутку 750 динара. На 80 квадрата то је 500 евра, максимум. Тај максимум зависи од три фактора, један је локацијски, други је квалитет стана, а трећи је енергетска ефикасност“, објаснио је Костић.
Данас
