Стручним службама Народне скупштине одобрено је 269,97 милиона динара (око 2,3 милиона евра) из текуће буџетске резерве за спровођење избора за народне посланике, расписаних за 17. децембар.
Како се види у решењу о употреби буџетске резерве, ради се о обезбеђивању непланираих средстава за непланиране сврхе за које није утврђена апропријација (односно у текућем буџету нису одређена средства за ове намене јер у време његовог планирања или доношења нису били планирани избори), пише Нова економија.
За обезбеђивања непланираних средстава потребних за спровођење избора за народне посланике средства су додељена и Републичком заводу за статистику, конкретно 8,18 милиона динара (око 70.000 евра), види се у одвојеном решењу о употреби средстава текуће буџетске резерве.
У Србији ће се 17. децембра одржати ванредни парламентарни избори, а истог дана ће у 65 градова и општина бити одржани и локални избори.
Локални и парламентарни избори расписани су 1. новембра. Како пренос портал 021 данас су званично расписани и покрајински избори, који ће се одржати 17. децембра.
Парламентарни избори се одржавају сваке четири године, јер толико према Уставу траје мандат једног сазива Народне скупштине.
Осим ових редовних, могући су и ванредни избори, који се спроводе када Народна скупштина буде распуштена.
Како се финансирају изборне кампање?
За финансирање трошкова изборне кампање за парламентарне изборе, учесник на изборима (политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана) може да користи средства прикупљена из јавних и приватних извора, као и средства из кредита и зајмова, стоји на сајту Републичке изборне комисије.
У сврху прикупљања и трошења средстава за финансирање изборне кампање, учесник на изборима мора да поседује посебан рачун, који се не може користити у друге сврхе.
Што се тиче прикупања средстава из приватних извора, максимална вредност давања на годишњем нивоу које једно физичко лице може дати учеснику на изборима за финансирање изборне кампање износи највише десет просечних месечних зарада, док је у случају правних лица тај износ највише 30 просечних месечних зарада. То правило важи без обзира на број изборних кампања у једној календарској години.
За покривање трошкова изборне кампање држава издваја износ од 0,07 одсто пореских прихода буџета Србије.
Расподела ових средстава се разликује у зависности од тога да ли су у питању парламентарни или председнички избори.
На парламентарним изборима, 40 одсто буџетских средстава намењених покривању трошкова изборне кампање распоређује се, пре одржавања избора, у једнаким износима свим учесницима на изборима који су дали изјаву да ће користити средства из јавних извора.
Преосталих 60 одсто средстава из буџета се додељује учесницима на изборима који су освојили посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, без обзира на то да ли су користили средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање.
Када је у питању финансирање трошкова изборне кампање из јавних извора, да би учесник на изборима могао да добије та средства пре избора неопходно је да, прво, приликом подношења изборне листе Републичкој изборној комисији преда и изјаву да жели да користи средства из јавних извора за финансирање трошкова изборне кампање.
Други услов да би учеснику на изборима била уплаћена буџетска средства за финансирање трошкова изборне кампање пре избора јесте да је учесник на изборима положио „изборно јемство“ у вредности средстава која треба да му буду уплаћена из буџета ( може се састојати у полагању готовог новца, банкарске гаранције, државних хартија од вредности или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретној имовини лица које даје јемство).
Ако неки учесник на изборима који је дао изјаву да жели да користи средства из јавних извора не положи изборно јемство, он не губи аутоматски могућност да добије средства која би му припала по том основу. Наиме, та средства ће добити након избора, уколико на изборима освоји најмање 1 одсто важећих гласова односно најмање 0,2 одсто важећих гласова за изборне листе националних мањина, наводи се на сајту РИК-а.
Југ Медиа
