Многи људи у Србији не могу да прођу поред цркве, а да се не прекрсте — било да су у аутобусу, аутомобилу или шетњи. Док једни тај чин доживљавају као израз вере и поштовања, други се питају да ли је реч о истинској побожности или навици која се временом усталила.
Теолог Небојша Лазић каже да не постоји строго правило када човек треба да се прекрсти, јер је, како истиче, крсни знак пре свега чин слободе и личне вере.
– Аутентични израз наше вере и побожности, уместо да доживимо као слободу, ми смо почели да тумачимо погрешно и да га доживљавамо као препреку. То што се крстимо када пролазимо поред цркве јесте, суштински, чин захвалности. Савремен човек, који је стално у журби, јурњави и послу, када угледа храм Божији, захвали се Богу, сети се Бога и свега што нам је дао – објашњава теолог.
Он додаје да захвалност не може да буде наметнута обавеза.
24седам