Учили смо да је Земљи потребно 365 дана да направи пун круг, али то путовање траје око 365 и још четврт дана. Преступне године постоје и помажу да се календар од 12 месеци усклади са кретањем Земље око Сунца.
Ова година је преступна, јер уместо 365 има 366 дана. Значи да фебруар месец има 29. дана. Преступна је свака четврта година према грегоријанском календару који користи већина света.
Преступне године веома су важне за планету и без њих наше године изгледале би другачије.
Двадесетдевети фебруар назива се и преступним даном, а многи га везују за различита сујеверја и необичне обичаје. Сваке четврте године преостали сати се сабирају.
Преступне године постоје јер је једна година у грегоријанском календару нешто краћа од соларне, због времена које је потребно да Земља обиђе круг око Сунца.
Календарска година има тачно 365 дана, а соларна отприлике 365,24 дана, односно 365 дана, пет сати, 48 минута и 56 секунди.
Идеја о преступним годинама датира још из периода Рима, када је календар имао 355 дана, уместо 365, а он је био направљен на основу месечевих циклуса и фаза.
Римљани су приметили да њихов календар није у складу са годишњим добима, па су почели да додају додатни месец, који су назвали Марцедонијус, сваке две године како би надокнадили дане који недостају.
Године 45. пре нове ере, римски цар Јулије Цезар увео је соларни календар, заснован на календару који је развијен у Египту. Сваке четири године фебруар добија додатни дан да календар буде у складу са Земљиним путовањем око Сунца. У част Цезара, овај систем је још познат као Јулијански календар.
Последње „штимање“ календара
Како је време одмицало, људи су схватили да путовање Земље није било тачно 365,25 дана, требало јој је 365,24219 дана, а то је 11 минута мање. Додавање целог дана сваке четири године је заправо била мало већа корекција него што је било потребно.
Папа Гргур Тринаести је 1582. године потписао наредбу која је имала малу корекцију. И даље би постојала преступна година сваке четири године, осим у „вековним“ годинама – годинама које су дељиве са 100, на пример 1.700 или 2.100.
Можда звучи као загонетка, али ово прилагођавање је учинило календар још прецизнијим, па је тада и настао Грегоријански календар.
А да нисмо имали преступне године?
Да календар не прави ту малу корекцију сваке четири године, не би било усклађености са годишњим добима.Током векова, настао би проблем, па би се солстициј и равнодневница дешавали у различито време. За отприлике 700 година лето на северној хемисфери почело би у децембру, а не у јуну месецу.
Други календари широм света имају своје начине одржавања времена. Јеврејски календар, који регулишу Месец и Сунце , је као велика слагалица са циклусом од 19 година. С времена на време, додаје се преступни месец како би се осигурало да се посебне прославе дешавају у право време.
Исламски календар је још јединственији. Прати фазе Месеца и не додаје дане. Пошто лунарна година траје само 355 дана, кључни датуми у исламском календару померају се 10 до 11 дана сваке године по соларном календару.
Тако Рамазан, исламски месец поста, ове године пада у девети месец исламског календара. У 2024. години биће у периоду од 11. марта до 9. априла, 2025. године од 1. до 29. марта, а 2026. године славиће се од 18. фебруара до 19. марта.
Учење од планета
Астрономија је настала као начин да се схвати наш свакодневни живот, повезујући догађаје око нас са небеским појавама. Концепт преступних година показује како су људи од раног доба проналазили ред у условима који су изгледали хаотични.
Једноставни, несофистицирани али ефикасни алати, настали из креативних идеја древних астронома и визионара, пружили су прве погледе на разумевање природе око нас. Неке древне методе, као што су астрономија и листе астрономских објеката опстали су до данас, откривајући безвременску суштину наше потраге за разумевањем природе.
