Ретки су тренуци када се у Гучи, месту где труба надјачава све, на неколико секунди утишају разговори и застане поглед. Управо то догодило се данас у башти Хотела Нордик, када је међу госте, без велике помпе и протокола, закорачио Виктор Орбан, један од најпознатијих европских политичара и дугогодишњи мађарски премијер.
Са неколико пријатеља мирно је пришао првом слободном столу, сео међу сабораше, наручио хладно пиво и пожелео да проба чувене српске специјалитете – хајдучки ћевап и свадбарски купус.
– Нисмо могли да верујемо својим очима. Дошао је као обичан гост, без дистанце, насмејан, опуштен и спреман да ужива у Гучи, каже за РИНУ један од гостију хотела.
Вест о његовом доласку брзо се проширила Драгачевом. Људи су прилазили да га поздраве, фотографишу се и пожеле му добродошлицу, док је он срдачно узвраћао поздраве.
У овом крају многи га доживљавају као политичара који је током година градио добре односе са Србијом, па његов долазак није био само дипломатска занимљивост, већ и леп гест према манифестацији која већ 65 година представља лице Србије у свету.
Али Гуча је одувек имала једну посебну моћ.
Овде функције остају испред капије, а за столом сви постају сабораши.
Док су се са главне позорнице чули звуци најбољих трубачких оркестара, један европски државник седео је међу народом, наздрављао домаћинима и уживао у атмосфери по којој је Гуча позната широм света.
Можда ће управо зато овај тренутак остати уписан у летописима Сабора – не због политике, већ због слике која најбоље описује дух Драгачева: за истим столом, уз трубу, домаћински дочек и осмех, сви су једнаки.