Министар пољопривреде Драган Гламочић рекао је за РТС да млекари могу да поднесу захтеве за подстицаје од 15. априла до 15. маја и да је обезбеђено четири милијарде динара. Производња млека у Србији се повећала и све је више млека у легалним токовима, каже министар. Објавио је јавни позив за приплодна грла, за који је намењено 24 милијарде динара.
Пољопривреда у Србији улази у најосетљивији део године – пролећна сетва је у току, ратари сабирају трошкове производње, а питања исплативости све су гласнија. Истовремено, сточари упозоравају на пад производње млека и неизвесност откупних цена, док ратари рачунају сваки литар горива и сваку субвенцију.
Држава пружа значајну подршку – од регресиране нафте до подстицаја по хектару и грлу, али произвођачи траже јасне рокове, стабилне услове и дугорочну стратегију.
Министарство пољопривреде расписало је јавни позив за подношење захтева за премије за млеко за први квартал 2026. године.
Министар пољопривреде Драган Гламочић рекао је да млекари могу да поднесу захтеве од 15. априла до 15. маја и да је обезбеђено четири милијарде динара.
Истакао је да се у Србији повећала производња млека и да је све више млека у легалним токовима, односно да се све више млека налази у млекарама.
О протесту млекара
Осврнуо се и на протест млекара, каже да је стуација стабилнија сада него што је била, али напомиње да у целом свету је тешка ситуација у млекарској производњи.
„Наши млекари су незадовољни јер су очекивали да ће бити као раније. Међутим, наши млекари имају подстицаје највеће на свету. Код нас је 500 евра по крави, док је у Чешкој примера ради 100 евра по грлу. Прешли смо на тржишну економију. Србија има довољно хране, свуда је тешко, али бићемо за корак испрад свих“, истакао је министар.
Подсетио је шта је све урађено у претходном периоду у млекарству. Посебно је истакао да је смањен увоз и да смо за последња три месеца увезли 20 посто мање млека, као и да је уведена ознака 100 одсто из Србије, што омогућава грађанима да знају да пију млеко из наше земље. Ипак, упозорио је да квалитет земље у Србији још увек није на нивоу европских држава.
Још једном је подвукао да Србија има највеће подстицаје по грлу и да би волео да се 10 посто буџета издваја за пољопривреду, али да то тренутно није реално јер би онда морало узети од других.
Јавни позив за приплодна грла
Објавио је јавни позив за приплодна грла, за који је намењено 24 милијарде динара, а додаје да је позив сличан као што је био за биљну производњу.
„Пољопривредници су добили паре на време за пролећну сетву, а МПК ђубрива има довољно да задовољи производњу, упркос кризи на светском тржишту. Ми смо на време увезли довољно азотног ђубрива, није било разлога за повећање цена. Наредне количине ђубрива ће бити потребне тек у јануару, фебруару следеће године, а надам се да ће се до тада смирити ситуација у свету“, рекао је Гламочић.
Каже да је се за приплодне краве на пример добити 55.000 динара, а оно што је другачије у односу на јавни позив за пољопривреднике је што сточари неће морати да правдају рачунима где је новац потрошен.
„У ратарству остаје правдање рачунима. Овде неће бити правдања рачунима ове године. Код земље је било доста злоупотреба. Сад чекамо предају рачуна па да идемо у контролу, морамо се понашати одговорно“, рекао је Гламочић и додао да кад се уђе у контролу онда ће се открити нелогичности и они који су злоупотребили средства мораће да врате уз камату.
Последњих дана министар Гламочић боравио је у Италији и Чешкој где је разменио искуства са колегама из области пољопривреде.
„Чешка има развијану пољопривредну производњу, поготово товно говедарство. Та говеда не служе за производњу млека“, каже министар и додаје да и ми морамо развијати системе где смо конкурентни.
Коментаришући појаву афричке куге, рекао је да нема места паници.
РТС