У односу на попис становништва из 2011. године, број напуштених станова повећан је за око 10.000, на 123.000.
На основу података пописа становништва, установљено је да у Србији има 3.600.000 станова, а настањено је њих нешто више од 70 одсто. У односу на попис становништва из 2011. године, број напуштених станова повећан је за око 10.000, на 123.000. Највише напуштених станова има у западној, источној и јужној Србији. Пописивачи су станове и куће у којима нико не живи и не обилази их, уписали као напуштене.
„Оно што смо желели да утврдимо овим пописом јесу станови у селима, односно напуштене куће. Напуштених станова у градским срединама има 20 одсто, што значи да је сваки пети стан пописан у градској средини“, истиче Дејана Ђорђевић из Завода за статистику.
Према Закону, управник зграде уз попис станара мора да води и евиденцију станова издатих у закуп. У пракси је то, кажу, немогуће. Управници зграда објашњавају да немају право да улазе у станове, нити да проверавају ко у њима живи, већ да само заступају њихове интересе при одржавању зграде.
Професионални управник Урош Ђаковић наводи да у једном солитеру од 120 станова на Новом Београду у чак седам нико не живи. Навео је разлоге зашто неки људи не желе да издају стан.
„Имамо ситуацију да су напуштени станови у луксузним зградама. Имамо клијента који је купио стамбену јединицу, а живи у иностранству и она је заправо напуштена. На моје питање зашто се тај стан не издаје, добили смо одговор да је јако много новца инвестирано у сам амбијент, у сам намештај и материјал и да се власнику не исплати да га издаје“, објашњава Ђаковић.
Много кућа и станова је напуштено због нерешених имовинских односа. Постоје и празни државни станови, за које нема прецизне евиденције.
„Изгледа да људи који имају вишак новца, па некако морају да га негде уложе, купују станове у којима не живе у којима, чак не желе ни да рентирају јер им новац не треба, а онда долазимо у ситуацију да је то повећало цену станова и тако направило велики проблем свим оним људима који би можда од својих плата желели да купе стан“, каже адвокат Јованка Зечевић.
Попис становништва је показао да само у Београду има више од 10.000 напуштених станова. Открила је ко највише купује станове у престоници Србије.
„То вам је пола милиона квадрата, а када бисмо то претворили у капитал – то је пет милијарди евра капитала. Код нас у Србији могуће је да се купи непокретност и ако сте странац. Код нас у престоници највише су куповали људи из Црне Горе, Хрватске, Македоније, БиХ“, истиче архитектиња Данијела Рабреновић.
Напомиње да сви ти станови имају власника, било да је то приватно лице, фирма која је правила станове или држава. Према њеним речима, потребна је озбиљна анализа и бољи приступ државе том проблему.
„Држава генерално треба да се позабави тим стварима на много студиознији начин, да се уради једна озбиљна анализа“, наводи Рабреновићева.
Шпанија је деценијски проблем напуштених станова решила смањењем пореза власницима до чак 70 осто, уколико их рентирају млађима од 25 година. Мањи порез чека и власнике који некретнине ставе на располагање држави у програму субвенционисања социјалних станова. С друге стране, они који имају више од четири некретнине, имају већи порез уколико им је неки од станова празан дуже од две године.
Извор: Мондо/РТС