Подаци из прошле године показују да су возачи у Србији у чак 10.000 случајева били толико пијани да су задржани на трежњењу. Да ли је решење уградња алко-брава у возила
У нови Закон о безбедности у саобраћају могла би да уђе и одредба по којој би постало обавезно да у возилима буду уграђене алко-браве које би спречавала да се аутомобили, камиони или аутобуси покрену када је возач под дејством алкохола.
Полицијски званичници који су образлагали ту могућност нису прецизирали да ли би уградња алко-брава била обавезна у свим или само у возилима оних који већ кажњавани због вожје у алкохолисаном стању.
Неколико возача са којима смо разговарали, сходно балканској нонашаланцији, углавном сматра да је та идеја „научно-фантастична за српске услове“ и „неозбиљна у земљи у којој неким возачима ни на кокаину полиција не сме ништа“.
Возачи су уверени да ће „они који су и до сада изигравали законе“ чинити то и са евентуалном алко-бравом, и то тако што ће „наћи већ неког трезног да дува у сензор“.
Ипак, ма колико можда неостварива била, идеја о уградњи алко-брава могла би можда да смањи број саобраћајних несрећа које су изазвали пијани возачи.
Подаци из прошле године показују да је проблем са алкохолисаним возачима веома велики: више од 50.000 је кажњено, а безмало у 10.000 случајева су били толико пијани да су задржани на трежњењу.
Колико је алкохол у комбинацији са воланом заиста опасан говори и податак са којим се вероватно сусрео свако ко је ишао у ауто-школу: да је пијаном возачу потребно чак три пута више времена да би реаговао на изненадне промене ситуације у саобраћају. Инструктори вожње зато обично воле да кажу да у тренутку кад је трезан возач закочио – пијани возач тек почиње да кочи.
Мотор не стартује ако сте попили
Како функционишу алко-браве и да ли их је могуће преварити, за „Време“ објашњава Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја.
Он наводи да су алко-браве заправо алко-тест уређаји који су уграђени у возило и који онемогућавају покретање мотора уколико је возач под недозвољеним дејством алкохола.
„Пре него што почне вожњу возач дува у уређај и ако је резултат негативан мотор може да се покрене. Како би се спречило да неко други дува у уређај, у току саме вожње уређај захтева да се возач поново подвргне тестирању, и то у непредвидивим временским интервалима“, објашњава Окановић.
Он додаје да ће, уколико се на поновљеном тестирању у току вожње добије позитиван резултат, алко-брава то забележити у својој меморији која је доступна полицији и суду.
И то није све, јер алко-браве могу да изазову одређену нелагоду код возача као што је активирање сирене током вожње, све док се возило не заустави и мотор не искључи.
„У пракси се алко-браве најчешће користе по наредби суда, када су возачи повратници у погледу вожње под дејством алкохола. Због релативно високе цене уградње, одржавања и проверавања, алко-браве су додатни фактор одвраћања возача од вожње у алкохолисаном стању“, каже Окановић.
Постоји и додатни фактор одвраћања од вожње у алкохолисаном стању: обавеза периодичне контроле, односно обавеза возача да подноси извештај алко-браве полицији, што значи да возач мора лично бар једном месечно да оде у полицијску станицу на очитавање меморије уређаја.
Да ли се алко-брава може „преварити“?
Окановић каже да постоје начини да се смањи ризик да се превари алко-брава, али да се тај ризик никада не може искључити.
Осим насумичног тестирања у току вожње, неки уређаји су упарени са видео камером, па се свако дување бележи посредством видео записа. „Колико је мени познато уређај није осетљив на ваздух из самог возила па не би требало да реагује ако је сувозач пијан“, каже Окановић.
Ко и по чијем налогу уграђује алко-браве
У техничком смислу, пракса је да алко-браве уграђују и одржавају специјализоване компаније које имају јавно овлашћење за ту делатност.
У правном смислу, коришћење алко-браве може да се нареди возачу који показује склоност ка вожњи у пијаном стању, као мера безбедности односно заштитна мера.
Окановић каже и да алко-брава може да се уграђује као мера предупређивања саобраћајних незгода код појединих категорија возила попут аутобуса или камиона.
Каква је пракса у свету
Алко-браве су у употреби у појединим државама Европе и северне Америке дуже од 10 година, а најчешће као судска мера изречена вишеструким повратницима када је реч о вожњи под дејством алкохола.
„У неким државама судови су остали прилично суздржани у погледу налагања обавезне употребе алко-брава због високе цене уградње и одржавања, па алко-браве нису ушле у ширу примену“, каже Окановић
Њему нису познати конкретни резултати примене алко-брава у смислу смањења броја саобраћајних незгода изазваних вожњом под дејством алкохола, али је алкохол као утицајни фактор у саобраћајним незгодама свакако веома присутан у Србији.
„Држава има на располагању велики број мера којима се може смањити број пијаних за воланом, а да ли ће се одлучити и за ову меру питање је на које би требало потражити одговор у резултатима земаља у којима је такав уређај у употреби“, каже Окановић.
Осим уградње, возач плаћа и одржавање алко-браве и периодичан полицијски преглед меморије уређаја. У државама у којима је алко-брава у употреби, то је најмање око 2.000 евра годишње.
Извор/Фото: ГЗС/ВРЕМЕ
