Село Висибаба код Пожеге данас је пуно вредних пољопровредника, а воће и поврће из овог дела Србије обилази нашу земљу. Међутим, ништа мање вредни нису били житељи овог краја стотинама година уназад.
Археолошка истраживања обављена на овом подручју доказују да историја живота сеже у изузетно далеку прошлост, у праисторијско доба, а нису је заобишли ни Стари Римљани који су се овде доселили крајем И века пре нове ере. Ипак, стварни процес романизације овог простора започео је тек у И веку након рођења Христа. Муниципиум Малвесатиум је покривао територију у најближим границама Чајетине, Ужица, Бајне Баште са седиштем у центру села Висибабе.
– Након освајања појединих крајева Римљани су градили путеве који би омогућавали брже кретање војске која је ишла у освајачке походе, али и развој трговине. На територије општине Пожега пронађено је мноштво налаза из раздобља касне антике, остаци архитектуре упућују на постојање живота у античко доба. Пронађено је разноврсно керамичко посуђе,оружје као и укоснице и игле које су тадашње житељке користиле у свакондевном животу“, каже за РИНУ новинар Раде Марковић који се са посебном пажњом бавио археолошким локалитетима у Пожеги.
У селу Висибабе постоји неколико археолошких налазишта а најплодинија за истраживаче била су Крчевине, Варошиште. Постојање великог римског насеља морало је подразумевати и постојање римског гробља које су археолози пронашли на локалитету Блашковина који се налази у источном делу места Висибаба, на тераси изнад Западне Мораве. Истраживања и ископавања су извршена у другој половини 20. века, а претпоставља се да гробље датира датира из периода ИИ и ИИИ века. Откривени су споменици, постаменти и фрагменти надгробних споменика, али и једна камена урна висине преко једног метра са удубљењем. Налазижте припада категорији споменика културе од великог значаја, уписан у централни регистар 1983.
– Изузетан је проналазк ципуса са пољем са натписом и рељефом, на којем је представљен Атис. Од осталих налаза издвајају се остаци грађевине која је имала стране дужине око 12 м око које су лежали бројни фрагментовани остаци архитектонске пластике од сивог кречњака. Према наводима археолога за сада је регистровано 29 споменика на римском гробљу у Блашковини која је још позната под именом Зленац“, каже Марковић.
Већина остатака живота Старих Римљана на територији општине Пожега данас није видљива голим оком. Али, сећање на старе ратнике у селу Висибабе чува ковач римског оружја, Бато Ђокић који на оригиналан начин представља тајне римске владавине.
– Да би се урадио један римски мач потребно је уложити исто времена и труда као да са њим идете у рат, иако је он у данашње време само играчка. Мачеви се врло често користе глумци у позоришту како би на што бољи начин представили дух старих времена. Претворити усијано гвожђе у хладно оружје, поприлично је дуг процес. Сав потребан материјал проналазим у природи, трудим се да што више радим ручно а мање да користим машине”, рекао је Бато.
У античко време овим занатом бавили су се посебени мајстори ковачи-оружари. Знало се ко кује мачеве, ко стреле, а ко прави лукове или штитове. Уз бројне друге, то је само још један доказ који показује колико је била развијена цивилизација Старих Римљана и да поколења кроз векове од њих могу много да науче.
Огласна табла