Фотографије деце са плаже, базена или летовања, које родитељи свакодневно деле на друштвеним мрежама, могу бити злоупотребљене и завршити у рукама предатора, упозорили су директор Центар за несталу и злостављану децу Игор Јурић и Емина Бековић из Министарства информисања и телекомуникација.
Истакли су да не треба објављивати фотографије које откривају идентитет, локацију или навике детета, да профили на друштвеним мрежама треба да буду приватни и да се о безбедности на интернету мора размишљати једнако озбиљно као и о безбедности у стварном животу.
Летовање је период када родитељи најчешће деле фотографије деце са плаже и базена на друштвеним мрежама, али стручњаци упозоравају да такве објаве могу озбиљно да угрозе безбедност најмлађих.
Фотографија на Инстаграму или Фејсбуку открива много више него што мислимо и осим добронамерних, привлачи и предаторе.
Емина Бековић из Министарства информисања и телекомуникација и Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету истакла је да родитељи треба да воде рачуна шта објављују и да буду свесни колико опасности и злоупотреба има у дигиталном простору.
„Оно што нам се деси у стварном животу за неколико секунди оде на интернет и постане доступно милионима људи. С друге стране, фотографија или видео који се поставе на интернет могу да оставе озбиљне последице по ментално и физичко здравље детета“, рекла је Бековићева.
Она је нагласила да родитељи не треба да објављују фотографије деце у купаћим костимима, доњем вешу или без одеће, као ни снимке нити фотографије које откривају локацију, школу, спортски камп или свакодневне навике детета, јер све то може бити злоупотребљено.
Говорећи о чувању фотографија, Бековићева је подсетила да све што се једном постави на интернет остаје трајно доступно, али да ризик постоји и када се фотографије чувају само у телефону, који може бити украден, изгубљен или хакован.
Фотографија веома брзо доспева у базу предатора
Директор Центар за несталу и злостављану децу Игор Јурић упозорио је да родитељи често нису свесни одакле потиче већина материјала који завршава у рукама предатора.
„Највећи број материјала којима тргују или које користе педофили заправо долази од нас самих. Не снима се све у неким мрачним просторијама или на дарк вебу. Ми направимо фотографију, поделимо је на друштвеним мрежама и она заврши у њиховим базама“, рекао је Јурић.
Додао је да се фотографија нагог детета, након објављивања на друштвеној мрежи, веома брзо преузима и доспева на сајтове који такве материјале даље дистрибуирају.
Осврћући се на навике родитеља на плажи, Јурић је истакао да многи и даље сматрају да је нормално да се деца пресвлаче или трче без купаћег костима, не размишљајући да их неко може фотографисати.
„Данас не знате ко седи поред вас на плажи и да ли вас неко снима. Тим својим поступцима ми директно угрожавамо безбедност детета“, упозорио је Јурић.
Бековић: Профили морају бити закључани
Бековићева је подсетила да ризик не представља само садржај фотографије, већ и метаподаци који могу открити место и време настанка снимка. Додала је да развој вештачке интелигенције омогућава злоупотребе чак и када дете није фотографисано у непримереном издању.
„Довољно је да се фотографија провуче кроз дипфејк и да се нађе на потпуно непримереним сајтовима, што може нанети велику штету деци“, рекла је она.
Као основна правила дигиталне безбедности навела је да профили на друштвеним мрежама буду закључани, да се не објављују тренутне локације нити означавају места на којима се породица налази, као и да се без сагласности не објављују фотографије друге деце.
Јурић: Безбедност деце почиње у породици
Јурић је поручио да деца од најранијег узраста треба да науче такозвано „правило купаћег костима“, односно да разумеју да су делови тела покривени купаћим костимом интимни и да нико нема право да их додирује или фотографише.
Када је реч о тинејџерима, додао је да је неопходно развијати критичко размишљање, како би препознали манипулације и опасности на интернету.
„Безбедност детета почиње у породици. Родитељи морају да се едукују пре него што деци дозволе коришћење друштвених мрежа и објављивање садржаја“, нагласио је Јурић.
Бековићева је навела да родитељи који посумњају да је фотографија њиховог детета злоупотребљена могу да се обрате Националном контакт центру за безбедност деце на интернету позивом на бесплатан и анониман број 19833, уз достављање снимка екрана или линка спорног садржаја, након чега Центар сарађује са надлежним институцијама и Службом за борбу против високотехнолошког криминала.
24седам