Златибор је у прошлој години остварио 1.291.224 ноћења, уз раст од 6 одсто у односу на претходну годину, и 456.102 доласка туриста, што представља повећање од 8 процената.
Тиме се ова дестинација јасно позиционирала као водећи планински туристички центар у Србији, одмах иза Београда. Посебно је значајан континуирани раст страних гостију, који сада чине готово 40 одсто укупног промета, уз раст ноћења странаца већи од 24 посто у последњим годинама. Таква структура указује на прелазак Златибора из доминантно домаће дестинације ка међународно препознатљивом туристичком тржишту.
Упркос том расту, основно ограничење даљег развоја остаје доступност. Путна инфраструктура, иако значајно унапређена, и даље подразумева релативно дуго време путовања из главних урбаних центара, што представља кључну баријеру за долазак премиум туриста, пословних гостију и организатора конференција.
Управо у том контексту, ваздушна доступност постаје пресудан фактор даљег раста.
Аеродром Поникве, који се често помиње као потенцијално решење, у овом тренутку не представља реалну опцију. Његова функционалност је ограничена пре свега безбедносним изазовима, укључујући недовршене процесе разминирања, али и инфраструктурним недостацима који онемогућавају достизање међународних стандарда за цивилни саобраћај.
Због тога се стратешки фокус помера ка изградњи потпуно нове, греенфиелд локације на Златибору, у зони Обудојевица – Кобиља Глава.
Планирани развој аеродрома заснива се на фазном приступу који значајно сманјује инвестициони ризик. Прва фаза подразумева писту дужине између 700 и 900 метара, намењену генералној и пословној авијацији. У наредним фазама предвиђено је проширење на око 1.200 метара за регионалне операције, а затим и на приближно 2.500 метара, чиме би се омогућили пуни комерцијални летови.
Научна литература коју сам и анализама користио јасно потврђује оправданост оваквог приступа. Истраживање које су спровели Пот & Костер (2022), објављено у Journal of Transport Geography , показује да је утицај ваздушне доступности на економски раст посебно изражен у периферним и туристички оријентисаним регионима. За разлику од великих урбаних центара, где аеродроми представљају само део шире инфраструктуре, у планинским и слабије насељеним подручјима они често имају улогу кључне везе са међународним тржиштима.
Додатно, анализа ACI Europe i SEO Amsterdam Economics из 2024. године показује да повећање директне авио-конективности од 10% доводи до раста БДП-а по глави становника од око 0,5% и запослености од 1,6% на регионалном нивоу. Ови ефекти су још израженији у мање развијеним и туристички зависним областима, какав је управо Златибор. Сличан став заузима и European Parliament , који регионалне аеродроме препознаје као кључне покретаче социо-економског развоја у удаљеним зонама.
Специфичност Златибора огледа се у томе што туризам функционише као замена за велику сталну популацију. Са преко 1,29 милиона ноћења годишње, сезонска концентрација гостију ствара потражњу која је упоредива са средње великим градовима. У том контексту, чак и релативно мали аеродром може имати значајан економски ефекат.
Процене показују да би већ у првој фази аеродром могао да генерише између 50.000 и 100.000 путника годишње, кроз комбинацију чартер летова и генералне авијације. Такав обим саобраћаја довољан је да покрене шире економске процесе, укључујући раст запослености, развој пратећих услуга и повећање туристичке потрошње. Укупни ефекти могу достићи и до 5.000 директних и индиректних радних места, уз значајно продужење туристичке сезоне и повећање удела страних гостију.
Финансијски модел пројекта додатно потврђује његову одрживост. Предвиђена реализација кроз концесиони или ППП модел, у трајању од 25 до 50 година, подразумева да целокупну инвестицију финансира приватни партнер, док локална самоуправа задржава власништво над земљиштем и остварује приходе кроз концесионе накнаде и порезе. Овакав модел, који препоручују World Bank i ACI World , елиминише фискални ризик за јавни сектор и пребацује кључне комерцијалне ризике на инвеститора.
Када се сви ови елементи сагледају заједно, јасно је да изградња аеродрома на Златибору није само инфраструктурни пројекат, већ стратешки развојни инструмент. Његова оправданост произилази из комбинације снажног туристичког раста, ограничене доступности и доказаних економских ефеката ваздушне конективности у сличним регионима.
У том смислу, аеродром представља логичан следећи корак у развоју Златибора као међународне дестинације. Његов утицај на запосленост, регионални БДП и глобалну видљивост може бити значајно већи од просека за мале европске аеродроме, управо због специфичне структуре локалне економије.
Закључно, пројекат је у потпуности усклађен са европским политикама регионалног развоја и принципима одрживог финансирања инфраструктуре. Моја препорука је да се без одлагања приступи реализацији прве фазе, уз паралелну израду детаљне студије утицаја на животну средину и ажурираних саобраћајних прогноза.
*Овај текст представља ауторску синтезу засновану на релевантним емпиријским подацима и савременој међународној научној литератури, са циљем да на јасан и стручан начин објасни стратешку оправданост пројекта аеродрома Златибор.
М.Сц. Саша Влаисављевић, маст. инж. саобр.
Експерт за ваздушни саобраћај
Дугогодишњи генерални директор Аеродрома Никола Тесла Београд,бивши генерални директор Јат Аирwаyс
Извор: zlatiborskevesti.rs