Расте број оних којима је све теже да отплаћују кредит. Рате већ и за 100 евра.
Они који имају стамбене кредите индексиране у еврима банке су недавно усклађивале месечне рате према новим износима шестомесечног еурибора. О клико повећању рате се ради, говори пример Душана Алексића који је пре годину дана, када је еурибор био негативан, узео кредит са варијабилном каматном стопом.
„У децембру прошле године тај скок је био са 220 на 290 евра, а сада у јуну је било ново усклађивање и тренутно рата износи 340 евра што је велики скок. Дакле за годину дана 120 евра што је огроман ударац на кућни буџет“, рекао је Алексић за Еуронеwс Србија.
Овај нишлија је само један од грађана који отплаћују стамбени кредит, а процењује се да их је у Србији око 150.000. Тренутна вредност еурибора се опасно приближава граници од 4 одсто, која је последњи пут забележена током економске кризе 2008. године. Многи страхују да ће овај раст бити настављен.
Привремено замрзавање
Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић рекао је да држава може да олакша, али не да се из буџета интервенише и покрива нека разлика у том склопу рата или да се нешто захвета према банкама да оне преузму, јер би у оба случаја то апсолутно мешање у тржишне односе и неко то мора да плати на крају.
Оно што може да се уради у случају проблема у отплати рата, сматра професор, јесте оно што се и раније примењивало, као што је решење да се привремено замрзне на одређени период враћање кредита или да се плаћа само камата, а не и рата, или пролонгирање отплате кредита, што аутоматски значи смањење рата.
„На тако нешто би и банке биле спремне, где кредит остаје активан, где нико не преузима терет у име корисника кредита, али где се дође до реструктурирања кредита на један или други начин, или да се замрзне или да се продужи рок отплате. То смо имали и раније и то су по мени једини видљиви сценарији који су препоручљиви само за оне који су стварно у порблему, то није нешто што треба препоручити да сви користе него баш они који су изразито у проблему“, рекао је Грубишић за Еуронеwс Србија.
Ненаплативи кредити
Нови ненаплативих кредита у Србији је сада око три одсто. Уредник економије у дневном листу „Данас“ Алексадар Милошевић рекао је за Еуронеwс Србија да је сигурно да расте број оних којима је тешко да отплаћују кредит јер су многима камате скочиле и за по 100 и више евра за стамбене кредите са мало већим ратама.
„За сада се не види да значајно расте број кредита који су у доцњи или који су ненаплативи, али с обзиром на раст еурибора и референтне каматне стопе код нас јасно је да је то све теже људима и да се у наредном периоду могу се јавити проблеми“, каже он и наводида због тога не верује да ће НБС и држава у овом тренутку нешто значајно да ураде по том питању или да вуку неке радикалне резове.
Табаковић забринута
Како једну од мера обарања инфлације и њеног повратка у границе циља, Извршни одбор НБС је повећао референтну каматну стопу за по 25 базних поена на ниво од 6,5 одсто.
„Ниједна водећа, нити регионална централна банка која се налази у режиму инфлационог таргетирања, као ни НБС, не може да тврди да је завршила са повећањем каматних стопа и да у наредном периоду не постоји могућност додатног заоштравања монетарне полиике“, казала је гувернерка Јоргованка Табаковић.
Она је објаснила да НБС референтном камтном стопом може да утиче само на једну трећину кредита и то оне одобрене у динарима. Рекла је да је забринута за кредите индексиране у еврима, јер је прогнозира раст еурибора.
„Не желим да се износ средстава пласиран у стамбеним кредитима или у кредитима привреди претворе у проблематичне и ненаплативе кредите, јер сећате се добро, тај проценат је износио 23 одсто 2015, ми смо га сад свели на три одсто и на дневном нивоу у оквиру финансијске стабилности и контроле банака пратимо“, рекла је Табаковић.
Б.Г./Еуронеwс Србија
